Vikend na Kurir televiziji od 5. oktobra više neće biti isti. Počinje sa emitovanjem nova emisija "Puls Srbije vikend", koju će subotom i nedeljom od 12 do 15 časova voditi Kruna Una Mitrović. Kao uvertiru u svoje novo profesionalno poglavlje, mlada voditeljka, koja je pred kamere prvi put stala pre tri godine kao gimnazijalka, otkriva i kojim će se temama baviti sa svojim gostima u studiju.
Kako je došlo do vaše saradnje s Kurir televizijom?
- Nakon odlaska sa TV Hepi želela sam samo da se dobro odmorim. Plan je bio da celo leto provedem van Beograda i na "airplane" modu. Nisam htela ništa na silu i po svaku cenu. Mislila sam da će me, ako treba da se vratim pred kamere, posao pronaći. Imala sam više ponuda, ali kako se u životu često vodim intuicijom, nakon prvog susreta sa menadžmentom Kurir televizije znala sam da ću potpisati ugovor.
Gledaoci su vas upoznali kao voditeljku jutarnjeg programa. Da li vam prija promena?
- Bila je neminovna. Mnogo sam uživala u tom programu, nisam lako ustala sa one stolice, ali verujem i očekujem da ću se dobro uklopiti i da će moj "transfer" biti na obostrano zadovoljstvo.
Po čemu će se "Puls Srbije vikend" razlikovati od onog koji se emituje radnim danima?
- Koncept je definisan ranije, sada smo samo uneli neke izmene. Nije mi ideja, niti sam došla na Kurir da budem "jedna od", tako da ako moja emisija nema nešto moje i drugačije, ono što mi leži, onda mi nije izazov. Na primer, veoma sam loša s trač rubrikom, tračevi me ne zanimaju ni u privatnom životu, pa ni estradni. Nisam spremna da mnogo sebe otvaram javnosti, pa to ne mogu da zahtevam ni od drugih. Tako da se emisija neće baviti onim pričama "rekla, kazala, bila, videla, obukla, razvela se". Baviću se uvek aktuelnim političkim, ekonomskim i društvenim temama. A gde je društvo, tu je i priroda. A gde je priroda, tu su i ljudi. Želim da se bavim ljudima na način koji nije senzacija.
Postavili ste sebi nove profesionalne ciljeve?
- Težim da se usavršavam, upravo sam započela jednu edukaciju, a svako učenje mi je posebna radost, ali i odgovornost. Kada se odlučiš da radiš ovaj posao, nemaš prava na osrednjost. Dala sam sebi zadatak da ovladam znanjima iz sociologije, socijalne i kulturne antropologije, političkih nauka, komunikologije, ekonomije i, naravno, žurnalistike. Voditelj je i organizator i izvođač radova. Dužna sam da širim vidike i znanja iz opšte kulture, govorništva, da savladam bolje veštinu ophođenja. Možete biti lepi, mladi, najbolji, najtalentovaniji, najvredniji, ali ukoliko vas i drugi tako ne doživljavaju, nećete uspeti. To sam naučila kroz ovaj posao i stojim iza toga. Publika je najstroži kritičar.
Učili ste kraj Milomira Marića. Koje vam je najvrednije lekcije o poslu preneo?
- To što sam naučila od gospodina Marića za dve godine, koliko smo radili zajedno, ekvivalentno je fakultetskom obrazovanju. Najveća lekcija je uvek bila: "Možeš ti to", ujedno i poverenje koje je imao u mene. U početku mi je bilo neprijatno da ga prekidam, jer šta ja da kažem kad govori "onaj koji zna", ali on me je gurao i hrabrio. Kasnije smo jedno drugom upadali u reč, nekada su gosti dolazili da slušaju nas, a kada sam počela da radim sama, izuzetno mi je značilo kada me pozove posle emisije i pohvali me.
Šta vas ispunjava u radu pred kamerom?
- Volim da radim emisije koje idu u realnom vremenu. Dinamika koju nose, izmene koje su moguće i koje se dešavaju, gosti koji se menjaju, sve me to drži u fokusu. Za mene je svaka sledeća emisija uživo novi i veći izazov jer nosi novu dozu nepredvidivosti. Ume da bude stresno, ali ja sam adrenalinski tip. Da nije tako, bilo bi mi dosadno. Informativni program je osnov svega, tu se stalno odmeravaju snage i stalno se takmičite sa sobom. U živom programu grešite, ispravljate se, idete dalje i nikada nisam ista ja ni u jednoj emisiji. To je poseban vid igre koju igram pred kamerama. Kruna Una u studiju i Kruna Una van njega su dve sasvim drugačije osobe.
Izveštavali ste i s predsedničkih izbora u Turskoj.
- Imala sam tu priliku u maju 2023. godine, i to baš iz Istanbula, gde živi i gde je predsednik Erdogan glasao. Saznala sam gde će se sigurno pojaviti i čekali smo. Novinarima je bilo zabranjeno da mu prilaze, držali su nas baš podaleko i obezbeđenje je bilo jako. Nažalost, nisam imala prilike da ga intervjuišem. Međutim, bila sam jedini novinar koji mu je prišao toliko blizu da sam stajala pored njega i pored jakih snaga obezbeđenja tako što sam se utopila u narod, a čak sam dobila i novac koji inače kandidati na dan izbora dele okupljenim glasačima. Moj kolega kamerman je to iz daljine zabeležio.
Govorite turski?
- Počela sam da ga učim u četvrtom razredu osnovne škole uz jednu seriju koja je tada bila aktuelna, a koja se meni veoma dopadala. Ne umem da objasnim kako su se te reči lepile za mene, ali sam posle nekoliko meseci počela sama da sklapam rečenice, shvatila sam da dosta razumem i da mi lepo ide. Kasnije sam upisala kurs turskog jezika, a onda za vreme korone vratila sam se serijama i privatnim časovima. Ne može se reći da ga govorim tečno, ali se veoma dobro sporazumevam i mnogo razumem. Volim turski jezik, volim i baklave, crnu kafu i ratluk. Možda bi to epigenetika mogla da objasni.
Zbog čega ste zavoleli televiziju i jeste li odmalena maštali da na njoj radite?
- Nisam maštala da ću raditi nijedan javni posao. Sve je u mojoj mašti išlo u drugom smeru. Ali život je lep najviše zato što je nepredvidiv. Televiziju sam zavolela jer je živ organizam, nema pauze, ne postoje vikendi, praznici, nikada se ne zatvara. Šta god da se zbiva, šou mora da traje, i to je ono što mojoj prirodi odgovara. Samo da nije dosadno, a osim toga, ovaj posao zadovoljava moju neprestanu glad za informacijama.
Pred kamere ste stali odmah nakon završene gimnazije. Smatrate li da ste prerano ušli u profesionalni angažman?
- Ne smatram. Mnogo ljudi oko mene se pita šta mi je to trebalo, a neki me i direktno pitaju: "Kruna, je l' ti moraš da radiš?" Počela sam da radim pre nego što su mi počela predavanja na fakultetu, tako da i ne znam kako to izgleda biti samo student, ali gledajući svoje vršnjake, vidim da tu ima mnogo slobodnog vremena, sedenja na kafama i dosade, koju nekako treba prekratiti. U tom filmu sebe ne vidim. Finansijski gledano, ne moram da radim. Živim kod roditelja, imam sav komfor i blagoslov da mogu da budem samo student, ali ja sam radila i dok sam bila gimnazijalka preko letnjeg raspusta. Pekla sam palačinke na Korčuli dva leta i meni je to bilo sasvim normalno. Da li sam morala? Nisam, ali sam želela da budem dva i po meseca na moru, dobro mi je išlo, super sam se zabavljala, i to je još neko želeo i da mi plati. Slično je i sada (smeh).
Imate li neke profesionalne uzore?
- Kada uđete u televizijsko novinarstvo, trebalo bi da pokazujete poštovanje prema starijim kolegama, da se trudite da od njih naučite što više, da budite pristojni, da mnogo čitate, učite, radite na pismenosti i uvežbavanju sopstvenog stila jer mislim da ne treba kopirati nikoga. Treba krasti tajne zanata, ali ostati u svojoj koži i na svom mestu. Volim da pogledam političke tok-šou emisije Olivere Kovačević i Olivere Jovićević. Preživeti u novinarstvu i godinu dana mnogo je teško i za mene svi oni koju su u ovom poslu više godina nego što ja imam godina života svojevrsni su uzori. Gledam uglavnom stariji informativni program koji mogu da nađem na Jutjubu i "skupljam". Baš sam šteberka, imam sveščicu i zapisujem.
Imate vremena da se posvetite aktivnostima izvan posla?
- Za neke dane bi bilo dobro da imaju produžetke, međutim, kako to još nije izmišljeno, uspevam da spakujem uglavnom sve u slobodno vreme. Nekada trpi porodica, nekad prijatelji, nekada ne odem na trening, nekada se uspavam i prespavam od poslepodne do sutradan. Organizacija vremena je jako važna. Ja je lično nemam, ali kažem da je važna.