Potresne scene u BiH!
O onome što je nekada bilo selo i njegov dom: "Došao sam ovde, tamo je živeo moj prijatelj“, rekao je dok je šetao među ruševinama.
- Njegova kuća je bila ovde. Sad ne znam gde je - dodao je dečak dok je teturao kroz ruševine koje je za sobom ostavila katastrofa neviđenih razmera.
Ljudi okupljeni na ostacima pruge, između ostataka dva naselja, pričaju kako su iskočili kroz prozore usred noći, pobegli sa balkona, doveli članove porodice. Bili su svedoci i priča meštana koji su gledali kako umiru komšije. Ljudi još nisu ni svesni svega, ali već pomažu jedni drugima, nude jedni drugima ono što je ostalo od hrane, vode, kao i reči utehe, ali čini se da im je to najpotrebnije u ovim trenucima, kada ima još mnogo toga da se zna, zajedno ćute.
Ćute i gledaju kako im živote zatrpava i pregazi nezaustavljiva sila Nemoć se oseća na svakom koraku. Nemoćan je i čovek koji stoji sa lopatom na gomili materijala koji je nekada bio nečiji dom. Stoji oslonjen na lopatu i gleda, ne znajući odakle i kako da počne, ali umoran jer je pokušao sam da očisti gomilu materijala.
Napušteni automobili, kamioni na putu... Jedan kombi crnogorskih registarskih oznaka napušten u odronu. Za sada su nestali putnici sa njega. Svaka ruševina ima svoju priču. U očima onih koji ih gledaju, kao da vide slike iz bezbrižnih dana koje bi željeli da vrate i pretvore u stvarnost, da izbrišu sav jad koji ih je zadesio i neizvjesnost koja je pred njima,
Spasilačke ekipe su se iz pravca Mostara kretale prema Jablanici. Čamci su spremni da Neretvom prevezu do mjesta koja su izgubila sve puteve koji vode do njih.
Teška mehanizacija priprema teren za prolazak spasilačkih ekipa. Pomoć se organizuje, a spasioce čekaju teški sati. Teški sati čekaju i dečaka sa početka priče, koji, umesto da se igra sa svojim drugarom, traži bilo kakav njegov trag. Teški su ovo sati za čoveka sa lopatom koji ne zna odakle da počne. I moraće da počnu od drugog početka.
Kurir.rs/Bljesak.info/Preneo: P. P.