Ispostavlja se da je dosta bio u pravu, ne samo zato što je prvi put od 1960. broj novorođenih u jednoj godini u Evropskoj uniji pao na ispod četiri miliona već mnogo više zato š kontinent konstatno zaostaje za javećim takmacima SAD i Kinom
Kako zaustaviti ekonomsko, finansijsko, tehnološko i digitalno usporavanje Unije, koja decenijama ne uspeva da ostvari ambiciju i postane ravnopravan partner na geopolitičkoj mapi sveta? Kako se uključiti u industrije budućnosti, u kojima su SAD i Kina već napravile vidljivu prednost?
Pad je očigledan. Kolektivne ekonomije evrozone su 2008. bile ravnopravne sa američkom, a prošle godine bruto nacionalni proizvod SAD bio je dvostruko veći od evropskog. EU je 1992. bila geoekonomski gigant u čijem je vlasništvu bilo 29 procenata globalne proizvodnje. Taj udeo je pre dve godine pao na 17 odsto. Kako se dogodilo da EU u poslednjih pola veka nije uspela da stvori kompaniju vredniju od 100 milijardi evra kad u Americi postoji šest koje su procenjene na više od 1.000 milijardi dolara? Čitava EU ima samo četiri od 50 vodećih svetskih tehnoloških kompanija. Prihodi prosečnog Evropljanina su 27 odsto niži od američkih, a prosečna zarada je 37 procenata manja od zarade američkog radnika.
Postoje i političke dimenzije, ne samo u vezi s različitim stavovima o pomoći Ukrajini da se odbrani od ruske agresije. Evropska ekstremna desnica je u usponu, kako su pokazali junski izbori za Evropski parlament ili nedavni izbori u Austriji. Centar levica, Zeleni i liberali najavljuju otpor koji će dodatno polarizovati Uniju i otežavati usklađivanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Nije lako uklopiti ideale premijerke Italije Đorđe Meloni, čija partija vuče korene iz neofašističkog pokreta, i vizije socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca ili španskog socijalističkog premijera Pedra Sančeza.
Mario Dragi, bivši italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke, postavio je sumornu dijagnozu: ukoliko EU ne poveća proizvodnju, prestaće da bude model socijalnog blagostanja i nezavisan akter u suočavanju s globalnim izazovima, od ratova preko otvorenog rivalstva SAD i Kine koje preti da svet uvede u drugi hladni rat, do borbe protiv klimatskih promena.
Kakav će biti odgovor Evropljana na Dragijeva upozorenja o „sporoj agoniji“ sadržana u 400 strana izveštaja o „Budućnosti evropske konkurentnosti“, u kome se poručuje da treba ujediniti budžete, tržišta i strategije? Da li će prihvatiti poruku iz komentara Fajnenšel tajmsa: „Evropljani rizikuju da zaborave lekcije svoje prošlosti: samo ako deluju zajedno, mogu da se nadaju da će oblikovati svoju budućnost“.
Predsednica Evropske komisije, izvršnog tela EU, predstavila je svoj tim od šest izvršnih potpredsednika, 14 potpredsednika i 27 komesara, pred kojima je veliki izazov da osmisle i realizuju novi model prilagođavanja EU kako bi se sprečila dalja atrofija. Ursula fon der Lajen lansirala je slogan „prosperitet, bezbednost i demokratija“, ali način na koji je sklopljena ekipa ne deluje ohrabrujuće.
Nedelje nadzemnog i podzemnog političkog manevrisanja, pregovora s vladama država članica, spekulacije i problematični kompromisi, pokazali su ne samo nedostatak demokratske transparentnosti koji bi se očekivao već nagoveštavaju da će neophodne reforme unutar Unije biti polovične jer su zemlje EU umnogome vođene nacionalnim interesima, uprkos činjenici da imaju više zajedničkog nego različitog.
Tri decenije od uspostavljanja zajedničkog tržišta Evropa je vidljivo podeljena i više liči na kolekciju „malog“ nego jedinstveno „veliko“.
Tržište nije ujedinjeno, iako se tako predstavlja.
Ukoliko se ne trgnu, visoko plaćene birokrate iz Brisela ponoviće iskustvo birokrata Osmanskog carstva iz 19. veka, koji su pokušavali da osavremenjenim reformama unesu novu energiju u imperiju koja je polako kopnela. Uzalud, „bolesnik s Bosfora“ je koju deceniju kasnije preminuo. EU danas ne preti raspad, već bolna marginalizacija ukoliko ne uhvati ritam Amerike i Kine.
Otac osnivač ujedinjene Evrope Žan Mone je govorio: „Evropa će biti iskovana u krizama i biće zbir rešenja za te krize.“ Krize su tu, rešenja se čekaju.