Sve vesti

Spo­ra ago­ni­ja do­bre sta­re Evrope

Sta­ra Evro­pa, upra­vo je taj po­t­ce­nji­va­č­ki izraz upo­tre­bio bi­v­ši ame­ri­č­ki se­kre­tar za od­bra­nu Do­na­ld Ra­m­s­fe­ld

Boško Jakšić

05.10.2024.

Kurir

Ispos­ta­vlja se da je dos­ta bio u pra­vu, ne sa­mo za­to što je pr­vi put od 1960. broj no­vo­ro­đe­nih u jed­noj go­di­ni u Evro­p­skoj uni­ji pao na ispod če­ti­ri mi­lio­na već mno­go vi­še za­to š kontinent konstatno zaostaje za javećim takmacima SAD i Kinom


Ka­ko zau­sta­vi­ti eko­no­m­sko, fi­nan­si­j­sko, te­h­no­lo­ško i di­gi­tal­no uspo­ra­va­nje Uni­je, ko­ja de­ce­ni­ja­ma ne uspe­va da ostva­ri am­bi­ci­ju i pos­ta­ne rav­no­pra­van par­t­ner na geo­po­li­ti­č­koj ma­pi sve­ta? Ka­ko se uklju­či­ti u in­du­stri­je bu­du­ć­nos­ti, u ko­ji­ma su SAD i Ki­na već na­pra­vi­le vi­dlji­vu pred­nost?


Pad je oči­gle­dan. Ko­le­k­ti­v­ne eko­no­mi­je evro­zo­ne su 2008. bi­le rav­no­prav­ne sa ame­ri­č­kom, a pro­šle go­di­ne bru­to na­cio­nal­ni proi­zvod SAD bio je dvos­tru­ko ve­ći od evro­p­skog. EU je 1992. bi­la geoe­ko­no­m­ski gi­gant u či­jem je vla­sni­štvu bi­lo 29 pro­ce­na­ta glo­bal­ne proi­zvod­nje. Taj udeo je pre dve go­di­ne pao na 17 od­sto. Ka­ko se do­go­di­lo da EU u po­sled­njih po­la ve­ka ni­je uspe­la da stvo­ri ko­m­pa­ni­ju vred­ni­ju od 100 mi­li­ja­r­di evra kad u Ame­ri­ci pos­to­ji še­st ko­je su pro­ce­nje­ne na vi­še od 1.000 mi­li­ja­r­di do­la­ra? Či­ta­va EU ima sa­mo če­ti­ri od 50 vo­de­ćih sve­t­skih te­h­no­lo­ških ko­m­pa­ni­ja. Pri­ho­di pro­se­č­nog Evro­plja­ni­na su 27 od­sto ni­ži od ame­ri­č­kih, a pro­se­č­na za­ra­da je 37 pro­ce­na­ta ma­nja od za­ra­de ame­ri­č­kog ra­d­ni­ka.


Pos­to­je i po­li­ti­č­ke di­men­zi­je, ne sa­mo u ve­zi s ra­zli­či­tim sta­vo­vi­ma o po­mo­ći Ukra­ji­ni da se od­bra­ni od ru­ske agre­si­je. Evro­p­ska ek­stre­m­na de­sni­ca je u uspo­nu, ka­ko su po­ka­za­li ju­n­ski izbo­ri za Evro­p­ski par­la­ment ili ne­dav­ni izbo­ri u Au­stri­ji. Cen­tar le­vi­ca, Ze­le­ni i li­be­ra­li na­ja­vlju­ju ot­por ko­ji će do­dat­no po­la­ri­zo­va­ti Uni­ju i ote­ža­va­ti uskla­đi­va­nje za­jed­ni­č­ke spo­lj­ne i bez­bed­no­sne po­li­ti­ke. Ni­je la­ko uklo­pi­ti idea­le pre­mi­je­r­ke Ita­li­je Đo­r­đe Me­lo­ni, či­ja par­ti­ja vu­če ko­re­ne iz neo­fa­ši­sti­č­kog po­kre­ta, i vi­zi­je so­ci­ja­l­de­mo­krat­skog ka­n­ce­la­ra Ola­fa Šo­l­ca ili špan­skog so­ci­ja­li­sti­č­kog pre­mi­je­ra Pe­dra Sa­n­če­za.


Ma­rio Dra­gi, bi­v­ši ita­li­jan­ski pre­mi­jer i bi­v­ši pred­sed­nik Evro­p­ske cen­tral­ne ban­ke, pos­ta­vio je su­mor­nu di­ja­g­no­zu: uko­li­ko EU ne po­ve­ća proi­zvod­nju, pre­sta­će da bu­de mo­del so­ci­jal­nog bla­gos­ta­nja i ne­za­vi­san ak­ter u suo­ča­va­nju s glo­bal­nim iza­zo­vi­ma, od ra­to­va pre­ko otvo­re­nog ri­va­l­stva SAD i Ki­ne ko­je pre­ti da svet uve­de u dru­gi hla­d­ni rat, do bo­r­be pro­tiv kli­mat­skih pro­me­na.


Ka­kav će bi­ti od­go­vor Evro­plja­na na Dra­gi­je­va upo­zo­re­nja o „spo­roj ago­ni­ji“ sa­dr­ža­na u 400 stra­na izve­šta­ja o „Bu­du­ć­nos­ti evro­p­ske ko­n­ku­ren­t­nos­ti“, u ko­me se po­ru­ču­je da tre­ba uje­di­ni­ti bu­dže­te, tr­ži­šta i stra­te­gi­je? Da li će pri­hva­ti­ti po­ru­ku iz ko­men­ta­ra Fa­j­ne­n­šel ta­j­m­sa: „Evro­plja­ni ri­zi­ku­ju da za­bo­ra­ve le­k­ci­je svo­je pro­šlos­ti: sa­mo ako de­lu­ju za­jed­no, mo­gu da se na­da­ju da će obli­ko­va­ti svo­ju bu­du­ć­nost“.
Pred­sed­ni­ca Evro­p­ske ko­mi­si­je, izvr­šnog te­la EU, pred­sta­vi­la je svoj tim od še­st izvr­šnih pot­pred­sed­ni­ka, 14 pot­pred­sed­ni­ka i 27 ko­me­sa­ra, pred ko­ji­ma je ve­li­ki iza­zov da osmi­sle i rea­li­zu­ju no­vi mo­del pri­la­go­đa­va­nja EU ka­ko bi se spre­či­la da­lja atro­fi­ja. Ur­su­la fon der La­jen lan­si­ra­la je slo­gan „pro­spe­ri­tet, bez­bed­nost i de­mo­kra­ti­ja“, ali na­čin na ko­ji je sklo­plje­na eki­pa ne de­lu­je ohra­bru­ju­će.


Ne­de­lje na­d­ze­m­nog i po­d­ze­m­nog po­li­ti­č­kog ma­ne­vri­sa­nja, pre­go­vo­ra s vla­da­ma dr­ža­va čla­ni­ca, spe­ku­la­ci­je i pro­ble­ma­ti­č­ni ko­m­pro­mi­si, po­ka­za­li su ne sa­mo ne­dos­ta­tak de­mo­krat­ske tran­spa­ren­t­nos­ti ko­ji bi se oče­ki­vao već na­go­ve­šta­va­ju da će neo­p­hod­ne re­fo­r­me unu­tar Uni­je bi­ti po­lo­vi­č­ne jer su ze­mlje EU um­no­go­me vo­đe­ne na­cio­nal­nim in­te­re­si­ma, upr­kos či­nje­ni­ci da ima­ju vi­še za­jed­ni­č­kog ne­go ra­zli­či­tog.


Tri de­ce­ni­je od uspos­ta­vlja­nja za­jed­ni­č­kog tr­ži­šta Evro­pa je vi­dlji­vo po­de­lje­na i vi­še li­či na ko­le­k­ci­ju „ma­log“ ne­go je­din­stve­no „ve­li­ko“.
Tr­ži­šte ni­je uje­di­nje­no, ia­ko se ta­ko pred­sta­vlja.


Uko­li­ko se ne tr­g­nu, vi­so­ko pla­će­ne bi­ro­kra­te iz Bri­se­la po­no­vi­će isku­stvo bi­ro­kra­ta Osman­skog ca­r­stva iz 19. ve­ka, ko­ji su po­ku­ša­va­li da osa­vre­me­nje­nim re­fo­r­ma­ma une­su no­vu ene­r­gi­ju u im­pe­ri­ju ko­ja je po­la­ko kop­ne­la. Uza­lud, „bo­le­snik s Bo­s­fo­ra“ je ko­ju de­ce­ni­ju ka­sni­je pre­mi­nuo. EU da­nas ne pre­ti ra­spad, već bo­l­na ma­r­gi­na­li­za­ci­ja uko­li­ko ne uhva­ti ri­tam Ame­ri­ke i Ki­ne.


Otac osni­vač uje­di­nje­ne Evro­pe Žan Mo­ne je go­vo­rio: „Evro­pa će bi­ti isko­va­na u kri­za­ma i bi­će zbir re­še­nja za te kri­ze.“ Kri­ze su tu, re­še­nja se če­ka­ju.

Lični stav Laknulo mi je. Konačno dočekah da Srbija učini taj strateški iskorak u odnosima s regionom Pacifika.
Lični stav BOŠKO JAKŠIĆ Od globalnog zagrevanja do globalnog ključanja
Lični stav BOŠKO JAKŠIĆ: Kada će Srbin u kosmos?
Lični stav, spoljn… Boško Jakšić: Britanci opominju Srbiju zbog Moskve

Boško Jakšić

Boško Jakšić je pun novinarski radni vek proveo u „Politici“ baveći se kao stalni dopisnik iz Kaira i Rima i mnogim misijama po svetu mahom spoljnom politikom. Izveštavao je uglavnom sa područja ratova od Kampućije preko Avganistana do Libana, o rušenju šahovog carstva u Iranu ili nastanku Solidarnošči u Poljskoj, državnom udaru u Turske ili gladi u Etiopiji. Intervjuisao je desetine svetskih državnika. Poslednje decenije nije odoleo iskušenju da se u zemlji različitih izazova posveti i domaćim temama. Rođen je 1949. u Beogradu gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Čest je saradnik domaćih i stranih listova, radio i TV stanica. Njegov moto je: važno je da me čitaju, čuju ili vide bez obzira da li se sa napisanim slažu ili ne. Informacija je sveta, komentar je slobodam.

TAGOVI