Slatka devojčica, nema joj ni 12 godina, rasturi me u šahu! Kao da je na svaki moj potez kroz njenu glavicu proletelo stotinu varijanti mojih budućih poteza i njenih odgovora. Ozbiljan pogled, povremeni osmeh, a oči - pametne, duboke, sibirske, hladne, s toplotom u skrivenim dubinama. Posle petog poteza shvatih da bi ovu blagu dušu teško pobedili i iskusni šahovski šampioni.
Anatolij Karpov
Usred tundre zimi temperatura pada na pedeset stepeni ispod nule, starosedeoci žive u šatorima, čuvaju milione irvasa koje povremeno posećuju beli medvedi. Zima je drugo ime za život, a leto samo predah između dva snega. Tu Rusi odgajaju i obrazuju najbolju decu šahiste na planeti. Ispod polarnog neba, mraka koji mesecima vlada i danju, dok zvezde trepere po tepihu zelenkaste aurore borealis, vredni tihi mališani udubljeni su u šahovske table kao u najzanimljiviju video-igricu. U toj „igrici“ pobeđuju najveće svetske šampione.
Svi znaju za Anatolija Karpova, ruskog velemajstora i svetskog šampiona, najmlađeg svetskog velemajstora u šahu, najuspešnijeg turnirskog igrača u istoriji s preko sto četrdeset osvojenih prvih mesta širom sveta. Karpov je u svoju biografiju uneo čak 1.118 pobeda! Škola u čiju sam posetu došao nosi njegovo ime. Karpov je kao dete počeo da obožava šah - pobeđivao je već u četvrtoj godini, a u dvanaestoj, baš kao i ova deca čije pametne glavice u čuđenju i s poštovanjem posmatram, primljen je u jednu prestižnu šahovsku školu.
U centru grada Saleharda, u pešačkoj zoni, ulici koja i danas nosi Lenjinovo ime, u skromnom plavom dvospratnom zdanju radi Polarna šahovska škola Anatolija Karpova. Na ulazu me je dočekala direktorka. Na zidovima su, kao i po drugim ruskim institucijama, ispisana uputstva za ponašanje u slučaju terorističkog napada - gorak podsetnik da deca odrastaju u teškom vremenu.
Mali genijalci
- Naši đaci pobeđuju na turnirima širom planete. Za poslednjih dvadeset godina odškolovali smo dvadeset i tri đaka nosioca najviših šahovskih priznanja, uključujući i dva međunarodna velemajstora i jednog ruskog velemajstora, sedam međunarodnih FIDE majstora... Nije dovoljno da deca samo genijalno igraju šah već i da psihički i fizički budu iznad proseka, da mogu da izdrže stres, naporne treninge i višečasovne mečeve - priča mi direktorka.
Jasno mi je, to nisu deca, to su mali genijalci. Poneko je, dok se igralo s vršnjacima, celu dečju sobu umesto igračkama ispunilo trofejima.
Na fasadi škole stoji slika Aleksandre Gorjačkine, koja je 2023. godine postala pobednica FIDE Svetskog šahovskog kupa za žene i treće etape FIDE gran-prija za žene.
Devojčica Oksana Gorjačkina osvojila je bronzanu medalju na Svetskom šahovskom šampionatu za devojčice do 12 godina starosti, kao i sličnog evropskog i ruskog prvenstva. Pobedila je i na značajnom takmičenju Zapadne Azije u brzom šahu, kao na prvenstvu Azije 2023. godine za brzi šah za devojčice do 14 godina. Istakle su se u nagradama i Galina Mihejeva, Sabirov Timur, Marija Aleksejenko.
Genijalka u Vrnjačkoj Banji
Zbog sankcija mnogim ruskim šahistima sad nije dozvoljeno da igraju pod ruskom zastavom. Svetske šahovske zvezde Aleksandar Pretke i Aleksej Sarana igraju od početka 2023. godine pod zastavom Srbije. Oni su postali srpski Đoković i Jokić u šahu. Sada ruski šahisti vode Srbiju ka svetskim titulama. Takmičiće se sa svojim zemljacima, verovatno baš iz slavne jamalske polarne škole.
Čak je i Aleksandra Gorjačkina sad primorana da igra za Monte Karlo. U jednoj od učionica zatekao sam njenog oca. On je u ovoj školi - profesor. Šta da upitam skromnog tihog čoveka? Kako je odgajati šampiona? Sigurno da nije lako. Zahtevno je detetu, ali je možda još zahtevnije roditeljima, koji moraju da posvete dodatnu pažnju, sredstva, ceo svoj život željama i uspesima mladog genija. Važno je da je želja za takmičenjem zaista dečja, da roditelji nemaju izbora, a ne obrnuto.
- Mogu li da upoznam vašu ćerku? Bila bi mi čast.
- Možeš, ali nije trenutno tu.
- Hoće li biti uskoro u Salehardu?
- Biće uskoro u Vrnjačkoj Banji - iznenadi me njen otac! Došao sam u daleki Sibir, hiljadama kilometara daleko, poželeo da upoznam njihovu najslavniju šahistkinju, a oni mi rekoše da idem u Vrnjačku Banju! Uskoro se tamo organizuje šahovski Kup šampiona i Aleksandra će svoje veštine s drugim šampionima odmeravati u Srbiji!
Škola ima nešto više od četiristo kvadratnih metara, napravljena je kao lavirint malenih učionica, a na svakom stolu ispred svakog đaka stoji šahovska tabla. Škola je dopunskog karaktera, deca je pohađaju pre ili posle redovne nastave. Ko može biti profesor ovakvoj deci? Jedan međunarodni velemajstor i jedan majstor, jedan majstor FIDE, troje profesora s višom kvalifikacionom kategorijom...
Direktorka mi pokazuje različite učionice. Na zidovima su posteri s mudrim mislima trenera. Na jednom piše: „Nije važno šta postigneš, već kako si to postigao!“, „Proveri svoj sportski duh: časno treniram, uvažavam protivnika, prihvatam rezultat!“
Po hodnicima profesori prenose ogromne zidne šahovske table koje koriste umesto uobičajenih školskih tabli. Svuda su fotografije desetina uspešnih učenika i profesora s turnira na kojima pronose slavu škole. Ulazimo u jednu učionicu. - Upoznaj majstora sporta Rusije, majstora FIDE Sergeja Aleksandroviča Savuckog - kaže mi direktorka. Mladoliki lik ubedio me je da je to jedan od uspešnih studenata, pa sam se kasnije iznenadio kada mi rekoše da je on u ovoj školi već - trener i profesor!
Obišli smo šahovsku biblioteku s više stotine knjiga, a ja znam da su knjige o šahu retkost, mada u Rusiji još uvek postoji razvijeno šahovsko izdavaštvo. Za rastanak su mi direktorka škole i Aleksandrin otac uručili nekoliko suvenira i - potpisanu Aleksandrinu fotografiju!
Naše mlade nade
Opijen sam lepotom mladosti i sporta koji razvija intelekt više od dve hiljade godina. Nevina dečja lice bude zaštitnički odnos, pa mi deca koju sam upoznao odmah postadoše veoma draga. Poštujem ih kao da su stariji od mene zbog izuzetnih veština koje poseduju.
Sedoh na klupu ispred škole da sredim utiske. Ovde ni obična klupa ne ostavlja čoveka ravnodušnim: napravljena je u obliku drvenog irvasa sa sve glavom i velikim rogovima.
Dečica protrčavaju u igri, u rukama drže knjige i testove sa šahovskim figurama i tablama. Rezak jesenji vetar nagoveštava skore snegove.
U školi sam sve vreme mislio na ćerku mojih prijatelja, trinaestogodišnju Justinu Milošević, koja je kod mene dolazila neobično zainteresovana za stare i retke knjige. Kada joj je bilo svega devet godina, izjavila da bi htela da mi u moru knjiga iz celog sveta - bude pomoćnik. Ta mala genijalka ove godine igra za Prvu ligu Grada Beograda i druga je u državi u kategoriji blica. Njena drugarica Vera Vujović postala je ove godine evropska šampionka u šahu. Nadmašila je „samo“ hiljadu mladih genijalaca iz cele Evrope. Vera je kandidat za najuspešniju mladu šahistkinju ovog turnira u istoriji sa četiri medalje. Naša deca osvojila su čak pet medalja na prvenstvu Evrope za mlade održanom ovog avgusta! Srbija možda nema polarnu školu, ni Anatolija Karpova, ali ima mlade genijalce, dečicu koja su nam ponos, čije postojanje, osmesi i uspesi meni greju dušu i u dalekom hladnom Sibiru.
Viktor Lazić