Humanitarac Marko Nikolić (36) iz Vranja se, zbog mališana obolelih od raka, 1. septembra upusio u nezamisliv poduhvat. Trideset šest dana on je proveo u Srbiji i Crnoj Gori vozeći kajak, bicikl i trčeći kako bi animirao ljude da doniraju novac. On je danas nakon izuzetno fizički iscrpljujeće misije, u kojoj je prikupljeno oko 20.000 evra, umoran, ali zadovoljan, stigao u Beograd!
- Prešli smo ukupno preko 2.400 kilometra vozeći kajak i bicikl i trčeći. Sakupljeno je oko 20.000 evra, i sa Nurdorom je dogovoreno da u narednom periodu oni doniraju ostatak novca za kupovinu potrebnog aparata. To znači da je misija uspela. Ja kao predsednik humanitarne fondacije "Zajedno možemo" ću donirati Nurdoru 20.000 evra i to cemo uskoro i zvanično objaviti - kaže za Kurir Nikolić.
Ovo je, kaže, najveći ovakav poduhvat u Evropi.
- Ovo niko do sada nije uradio! Za 36 dana prešli smo više od 2.400 kilometara. Konstantno su nas pratili teški vremenski uslovi, ali istrajali smo u ovoj borbi za naše male heroje. Ovo je dokaz da je sve moguće. Rizikovali smo život i zdravlje kako bi pomogli našim malim herojima koji se bore da pobede opake bolesti - kaže ovaj odvažni Vranjanac.
Njegova podrška u ovom projektu, koji je osmislio kako bi animirao ljude da doniraju novac, bio je Balša Zajić, njegov prijatelj iz Fondacije "Zajedno možemo". Cilj im je bio da sakupe novac za aparat za anesteziju sa pratećim pacijent monitorom i infuzionom pumpom, za decu koja se leče u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. Aparat košta oko 100.000 evra, a omogućio bi bezbednije uvođenje dece u opštu anesteziju prilikom snimanja magnetnom rezoancom i bitan je, ne samo za decu obolelu od malignih bolesti, nego i od drugih teških bolesti za koje je potrebna magnetna rezonanca.
Nakon ove misije Marko se, kaže, oseća umorno i iscrpljeno, ali mu je srce puno jer su uradili veliku stvar.
- Probudili smo svest kod ljudi i empatiju. Tokom celog puta su nam se dobri ljudi pridruživali, donirali, vozili bicikl sa nama, trčali... - kaže Marko koji ne staje već, kako kaže, u narednom periodu planira još jači poduhvat.
Za Marka je u Beogradu priređen doček i kroz poslednju etapu svog puta, imao je i pratnju beogradske policije.
Podsetimo, Marko je ovu plemenitu akciju započeo 1. septembra na Adi Bojani, odakle je kajakom krenuo ka Tivtu.
- Uslovi su bili užasni, temperature su išle i preko 35 stepeni što nam je jako otežavalo veslanje. U nekim delovima dana smo imali i talase. Posebno je bilo napeto trećeg, četvrtog dana kada se spremalo nevreme. More se uzburkalo, talasi digli, počela je grmljivana, kiša... - ispričao je on tada za Kurir.
Pet dana su veslali, zalazili su u brojne uvale, po devet sati su provodili na vodi.
- Sve vreme je bila trka sa vremnom, žurili smo da stignemo, veslali smo satima i po nemogućim uslovima. Imamo upale po celom telu, dlanovi i šake su nas boleli narednih nedelju dana. Ipak, kada smo stigli u Tivat, sve to nam nije bilo važno. Tamo nam je bio priređen doček, mnogi su ljudi donirali novac - ispričao je.
Nakon veslanja započeo je vožnju biciklom kroz Crnu Goru i Srbiju:
- Tu nas je ponovo sačekalo loše vreme, samo što su nakon onih vrućina krenule kiše. Sve vreme puta nas je pratilo nevreme, niske temp, kiša, vetar koji je udarao u grudi... Nismo više imali suvih stvari, u mokroj odeći smo morali da nastavimo dalje. Došlo je do toga da sam se i razboleo, povraćao sam nekoliko dana, mislio sam da neću moći dalje, ali sve vreme mi je bilo u glavi kako moram da nastavim, kako da sakupimo novac i pređemo u rekordnom roku...
Magistralni putevi kojim su vozili, inače, umeju biti i dosta rizični za bicikliste, posebno što su vremenski uslovi teški. A imali su i razne druge izazove.
- Mi smo prošli kroz, maltene, svako selo u Srbiji i Crnoj Gori, neretko se dešavalo da nas čopor nekih lutalica potera, a onda smo vozili još brže - kroz osmeh je pričao Marko.
Snagu su, sa druge strane, crpeli iz svoje motivacije da pomognu deci, kao i dobri ljudi koji su ih svuda srdačno dočekivali, donirali novac i pružali podršku. U Vranju su napravili jednodnevnu pauzu, a onda sutra nastavili sa trčanjem od oko 700 kilometara, što je bila poslednja etapa njihove misije.