Srbija se našla na vrhu liste država u kojima mladi prekomerno igraju video-igrice, a broj dece i tinejdžera koji koriste društvene mreže u problematičnoj meri je sve veći u svetu! Ta brojka je sa sedam skočila na 11 odsto od 2018. do 2022. godine, pokazalo je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Zabrinjavajući trend prekomernog gledanja u ekran telefona, laptopa i tableta i nekontrolisano korišćenje društvenih mreža i video-igrica među decom postaje sve rasprostranjenije i sve više uzima maha. Problem je postao toliko uočljiv da su i roditelji počeli da reaguju i obraćaju se stručnjacima.
SZO je sprovela istraživanje u uzrasnim grupama od 11, 13 i 15 godina u 44 države Evrope, Centralne Azije i Kanade do 2022. godine. Studija je pokazala da 36 odsto tinejdžera tokom dana komunicira sa svojim prijateljima onlajn. Kako navodi SZO, igranje video-igara je još jedan ključni način na koji mladi stupaju u kontakt jedni s drugima. U istraživanju je 68 odsto mladih klasifikovano kao neproblematični gejmeri, dok je još 12 odsto njih "pod rizikom". Malta, Engleska, Kipar, Estonija i Srbija su imale najveće stope mladih koji su u riziku od problematičnog gejminga, a dečaci su generalno u većem riziku nego devojčice.
Lečenje zavisnosti
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" sproveo je nedavno istraživanje među školacima koje je pokazalo da deca u Srbiji provode više od sedam sati dnevno na internetu. Jedan od zabrinjavajućih podataka je i da se u Institutu za mentalne bolesti u Beogradu zbog zavisnosti od video-igrica godišnje hospitalizuje više od 30 dece.
Jelena Radović, sociolog, kaže za Kurir da su društvene mreže i ekrani sastavni deo života i da je njihovo korišćenje u normalnim vremenskim okvirima opravdano, ali da se vrlo lako može izgubiti granica.
- Vreme provedeno na mrežama i telefonima zavisi od godina i svrhe. Ako dete i dva sata provede na internetu da bi skrolovalo prazne sadržaje, onda je to izgubljeno vreme, ali ako ta dva sata iskoristi da istraži nešto za školu, pogleda edukativnu emisiju, to je onda druga stvar. Roditelj to lako može da kontroliše, da ograniči detetu minutažu provedenu na platformama, pa čak može i da instalira aplikacije preko kojih će nadgledati i koji sadržaj dete gleda, ali to je već problematično jer se detetu narušava privatnost - navodi Radovićeva i dodaje:
Fizičke i psihičke posledice
- Sedam sati provedenih na telefonu i mrežama ostavlja i psihičke i fizičke posledice zbog položaja ruku, tela, mišići atrofiraju, mogu se javiti bolovi u zglobovima, doći do povećanja dioptrije i umrtvljavanja očnog mišića. Pored toga, osoba postaje otuđena, ne zna da komunicira u oflajn životu jer su te dve vrste komunikacije potpuno različite. Za toliko vreme provedeno pored ekrana postajemo dvodimenzionalna bića. Zavisnost od ekrana je podjednaka zavisnosti od droge, alkohola i cigareta, ali se ona ne primećuje toliko jer se skoro pojavila i postepeno se širi. Roditelj može da vidi kako dete kopni i najbolji beg iz toga je izlazak napolje, druženje, komunikacija s roditeljima i vršnjacima.
Psiholog Dragica Mihajlović rekla je za Kurir da se roditelji sve češće javljaju psiholozima jer sami uočavaju ovaj problem kod dece.
- To je naročito bilo primetno nakon letnjeg raspusta, kada su uvideli da deca ne znaju šta da rade kada imaju slobodno vreme, samo sede pored ekrana. Roditelji su počeli da traže savete, a istraživanja su pokazala da deca najviše vremena provode ispred ekrana vikendom i na raspustu jer to slobodno vreme ne umeju da iskoriste. Neke mame i tate rešavaju taj problem dosade kod dete tako što im daju telefon, tablet... Mobilni je postao sastavni deo doručka, ručka i večere, okupljanja, što generalno treba da se promeni. Ekrani ne treba da budu rešenje za dečju dosadu. Prekomerno gledanje u ekran bez kontrole i nadzora može biti opasno za razvoj govora jer deca sve nepravilnije govore, ne znaju da ispoljavaju emocije, da se druže, dolazi do pogrešnog držanja, deformiteta i posledica i u psihološkom i fizičkom razvoju, a kasnije utiče i na razvoj ličnosti.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić