MAGAREĆE UŠI Zašto bečkom Standardu i Šolakovoj Novoj smeta susret Šolca i Vučića

Novi napad Kurtijeve mašinerije

Screenshot, EPA/GEORGI LICOVSKI

Tekst bečkog „Standarda“ od 2. oktobra može se prepričati u jednoj rečenici: „Demokratija u Srbiji nije kao u ostalim zemljama Evropske unije pa Kurti zato mora da radi to što radi Srbima na Kosovu, a EU treba da ga podržava još više“.

Bez šale, to je teza najnovijeg uratka „Standardove“ dopisnice iz Sarajeva Adelhaj Velfl, koja voli da piše i o Kosovu. Ko ne veruje, neka njen najnoviji tekst pronađe na sajtu Šolakovog portala Nova. Tamo je reklamiran kao „oštra analiza“ bečkog lista.

A pazite ovo: kad je u julu Šolc dolazio u Srbiju, Nova je tekst iste ove novinarke – sa istom tezom! - najavila kao „oštru kritiku“. Istina, tada su „Standard“ proglasili za „nemački“ medij. Možda zato što im je više odgovaralo da „nemački“ mediji kritikuju nemačkog kancelara, a možda zato što, jadni, nisu ni znali gde list izlazi. Ili i zbog jednog i zbog drugog… Ostaje, međutim, činjenica da je poslednji koji je smatrao da su Austrija i Nemačka isto, pre Nove bio – Hitler!

Za tri meseca, dakle, dva puta „Standard“ piše o Srbiji, i dva puta njegove tekstove „Nova“ „oštri“, pa da malo zagrebemo ispod njihove buđave površine.

Upadljivo je da je okidač za pisanje Adelhaj Velfl susret kancelara Nemačke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića (19. jul), odnosno najava da će se dva državnika sresti (7. oktobra).

Oba puta Šolcu je prebacivano da zbog ekonomskih interesa Nemačke zanemaruje podršku „hrabroj opoziciji“ (sarajevsko-bečka novinarka svoju ocenu nije obrazložila, pa ne znamo zašto je za opoziciono mišljenje u Beograd potrebna hrabrost) i podržava „diktatora Vučića“, i oba puta lamentira da su Nemačka, cela EU i SAD na strani takvog Vučića, umesto da podrže Aljbina Kurtija. S kojim se, inače, novinarka često slika, čije postove retvituje i koga žali zbog zanemarivanja Zapada.

I u oba njena članka se provlači zabrinutost za lepu i čistu životnu sredinu u Srbiji koju će uništiti rudnici litijuma!

Novac ne smrdi, pa ni onaj albanskih lobista. Alli ova kampanja za Kurtija plaćena tim parama zaudara do neba. Ona barata opštim mestima – Kosovo je žrtva, Srbija tiranin – a i „nezavisni stručnjaci“ koji se u njoj oglašavaju, poput osamdesetogodišnjeg Danijela Servera koji poslednje tri i po decenije karijeru gradi kritikujući Srbe.

Besramno je, kao što to rade „Standard“ i njegova dopisnica tvrditi da je Aljbin Kurti izložen neopravdanim pritiscima Zapada, a ništa manje sramno nije ni apsolutno prećutkivati razloge za te pritiske - teror koji Kurti vrši nad Srbima na KiM.

To bečkom listu oduzima svaku kredibilnost i isključuje ga iz redova ozbiljnih medija, pa jedino može da posluži Šolakovim glasilima u njihovom specijalnom ratu protiv Vučića: „i svet kritikuje režim u Srbiji“. I to „oštro“!

Jer, kad nema boljih i ozbiljnih koji bi hvalili Dragana Đilasa i opoziciju u Srbiji, onda je dobra i Adelhaj Velfl. Tada nema veze što je njena briga za demokratiju u Srbiji samo u funkciji lobiranja za Kosovo. Uostalom, „slučajno“ je baš njoj zapalo da brani Dragana Đilasa u „aferi Mauricijus“, i slučajno je baš ona dobila nekakva „tajna dokumenta“ koja Đilasu idu u prilog!

I što se litijuma tiče, stvar je odavno jasna: treba sabotirati sve ono što je dobro za Srbiju.

Ali, ako je neko odmah po objavljivanju teksta i mogao da misli da je Adelhaj Velfl sve što je napisala sama smislila, već tri dana kasnije svima je bilo jasno da je tekst iz Sarajeva via Beč bio samo artiljerijska priprema za Kurtijev nastup u Prištini tri dana kasnije.

Ovaj albanski političar je na sastanku svoje stranke Samoopredeljenje zatražio uvođenje „zone bezbednosti od pet kilometara između Srbije i Kosova“ (sa srpske strane, naravno), a razlozi kojima je svoj zahtev potkrepio u dlaku su bili isti kao oni koje je navela austrijska novinarka: Vučić kao pretnja demokratiji koju iz ekonomskih interesa podržavaju EU i SAD! I isti zahtev da se pomogne Kosovu!

Istina, litijum i brigu za životnu sredinu u Srbiji nije pominjao, ali se i on založio za demokratizaciju Srbije.

Adelhajd Velfl nema razloga da se stidi što je tako otvoreno ofiran njen plaćenički posao. Uostalom, raspoloženje joj se sigurno popravi kad ode u svoju banku… ali ovima u Srbiji što propagandu prodaju kao „oštre“ analize ako već nisu, uskoro bi morale da izrastu magareće uši.

Kurir.rs