U Ravnom Selu, u kom je odrastao glumac Lazar Ristovski žive i danas njegovi rođaci, te je tako njegov brat sa kojim je odrastao otkrio detalje iz života glumca.
Lazar Ristovski je odrastao sa bratom Mikijem, koji je otovreno govorio o slavnom bratu i otkrio kakav je privatno. Na pitanje kakav je naš poznati glumac kao brat Miki odgovara:
- Najbolji. Najbolji brat na svetu.
Miki je otkrio i kakvo je bilo odrastanje u Ravnom Selu.
- Pa kao i u svakom selu. Uvek imate tih slučajeva, dečačkih. Što se tiče mene i njega, naše detinjstvo je bilo do osnovne škole ovde u selu, pa smo išli tako u atar, kako mi kažemo, pa gde god naiđemo tako na lubenice neke ili šta ja znam, mi odemo, pa se dobro najedemo i produžimo dalje na kanalu da se kupamo... Fantastično je bilo. On nije imao baš mnogo vremena, više je voleo školu. Ja sam zanatlija, on je upisao u Somboru učiteljsku, tamo je i završio i posle toga je upisao u Beogradu na filmskoj akademiji - kaže Miki.
Kako je otkrio u u detinjstvu su stalno bili zajedno.
- Dok smo bili mlađi, bili smo stalno zajedno, to je jedno divno detinjstvo. Mogao bi se i roman napisati i film snimiti o tome - kaže brat Lazara Ristovskog i objašnjava nam da je uprkos svemu bilo lepo:
- Bilo je sirotinje. Njegovi roditelji su bili domaćini, njegov tata je bio pružni radnik. Mama je bila domaćica. Držalo se tako malo živog, kao koze i tako, da se ima. Nisu bili gladni, što je najvažnije. Bilo je tu mleka, bilo je tu svega od domaćih životinja. Tako da, borili su se roditelji da naprave ljude od njih.
Kao što znate, Lazar ima braću, Jovicu i Branislava, oni su svi krenuli dobrim putem. I on se trudi da nešto ostane iza njega ovde. Znači to puno ne samo za naše selo, nego i za svako susedno selo. Dođu ovde, to je sedmi festival bio, šteta, nije se moglo održati u Domu, zato što nije bilo završeno, ali kao i svake godine bilo je iza Doma.
On je otkrio i šta glumac najviše voli kada dođe u svoje selo.
- Pa najviše voli da dođe kod mene ovde prvo, pa onda ostalo da poradi ono što treba da radi.Njemu je ovde najdraže, kad dođe ovde da se opusti i tako popričamo, kao braća, lepo. I onda obavlja svoj posao koji, ja normalno, razumem, to mora da radi i ne ljutim se nikad na njega što ne može duže da ostane ovde sa mnom, ali život je takav - ističe Miki.
(Kurir.rs/Blic/I.M.)