Stručnjaci za upravljanje katastrofama naglašavaju hitnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave, kako bi se smanjili rizici. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je za RTS da nepogode u regionu treba da budu upozorenje i lekcija za Srbiju i da se samo "igrom slučaja" nisu desile kod nas, ali da ih potencijalno treba očekivati. Ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.
Za samo dve sedmice u našem okruženju dve snažne prirodne katastrofe, u Bosni i Hercegovini, a prethodno u srednjoj i istočnoj Evropi. Izražene su promene u obrascima padavina, a kiše su sve intenzivnije. Da li je to neka nova klimatska normalnost?
- Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen.
I na prvom mestu, u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrajnim padavinama, gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre.
Tako da mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širem regionu imamo otprilike dva do tri puta više tih dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije.
Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu. I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti.
Nevreme nas je i ovaj put zaobišlo, ali obruč se steže. Koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, koliko je infrastruktura otporna na takve količine padavina? Podsetiću da je između Mostara i Jablanice za nekoliko sati palo kiše kao za tri meseca?
- Svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, da se samo "igrom slučaja" nije desio nad našim područjima, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas.
I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije.
Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prelagodimo.
Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina.
Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće objekte.
To nije lak zadatak, zahteva dugotrajno planiranje, dugotrajna ulaganja, visoki stepen organizacije, tako da mnoge zemlje u svetu kaskaju u tom pogledu, ali treba jednostavno da počnemo to da radimo.
Mi i dalje to na neki način ne primenjujemo na tako širokom planu da bismo se potencijalno osećali sigurnije, da bismo znali kada ćemo u nekom trenutku dostići određene ciljeve. Tako da je to zadatak pred svima nama, jednostavno prilagođavanje na klimatske promene treba da bude jedan od prioriteta.
Prethodna godina bila je najtoplija u Srbiji, a po svemu sudeći, ova će je nadmašiti. Dokle će temperatura ići tom neslavnom uzlaznom putanjom?
- Da, imali smo puno rekorda u prethodnoj godini, oboreno je zaista niz rekorda po pitanju temperatura.
Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period po tom pitanju, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka.
Dugoročno gledano sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti.
Nije samo Evropa zahvaćena vremenskim katastrofama. U Sjedinjenim Državama uragan Helena drugi je najsmrtonosniji u istoriji zemlje, u Aziji u Nepalu u oktobru monsunske kiše odnose stotine života, iako su takve padavine tipične za jul, kada treba da bude vrhunac sezone monsuna. Da li Vas brine brzina promene klime?
- Brine me naravno da, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom i koji su na neki način povezani sa klimatskim promenama. Posebno iz razloga što smo mi u prošlosti već znali da ćemo imati ovu brzinu promena.
Drugi važan razlog je što znamo da će se ove promene nastaviti u narednih tridesetak godina i da će na neki način verovatno i ubrzati u odnosu na ovo što trenutno vidimo.
Ali ono posebno što nas brine, jeste činjenica da jednostavno na globalnom nivou mi i dalje ne vidimo da je brizina mera koje treba da primenimo da bi smo ovaj problem zadržali u nekim prihvatljivim okvirima dovoljna.
Znači ceo proces i prilagođavanja na klimatske promene ali i smanjanja gasova sektora "Staklena bašta" treba da bude ubrzan da bi smo bili na putu da dostignemo ciljeve Pariskog sporazuma.
Konferencija UN KOP29 već sredinom novembra u Bakuu, nastaviće da unapređuje ciljeve klimatskog Pariskog sporazuma. Srbija nastavlja da doprinosi tom cilju i da povećava ambicije.
(Kurir.rs/RTS/Preneo: Đ. M.)