Uvođenje sankcija Rusiji ponovo će biti stavljeno pred Srbiju ukoliko odluči da u sredu učestvuje na samitu zemalja Jugoistočne Evrope u Dubrovniku, koji je organizovan za podršku Ukrajini.
Najavljeni dolazak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sutrašnji skup i za tu priliku napisana deklaracija o neophodnosti sankcionisanja Moskve nagoveštava da će u Dubrovniku, kako ocenjuju sagovornici Kurira, biti isporučena još jedna tura pritisaka na Srbiju da stavi potpis na takav tekst i pristane na antiruske sankcije.
Baš u Hrvatskoj
O tome je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te je rekao da još ne zna da li ćemo uopšte učestvovati na samitu u Dubrovniku.
"Prethodno idem u Crnu Goru, na Brdo-Brioni, a onda ću doneti odluku o Dubrovniku. Tekst te deklaracije je pravljen da bi bila jedna zemlja koja mora da kaže da to neće da prihvati. I onda kažu: "Eto sad smo videli, uhvatili smo ih". Ništa neočekivano, to je stilski rogobatno, besmisleno, pet sinonima za neke odvratne prideve. Nemam problem sa rečnikom Zapada, ali kad nas obavezuju sa sankcijama ne želim da vodim tu politiku, izjavio je Vučić u Hamburgu.
Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije kaže za Kurir da će te vrste pritisaka sigurno biti, ali i napominje da oni traju još od 2014. godine, a posebno nakon februara 2022. godine.
"Srbija je, uprkos velikim izazovima i turbulencijama na globalnom nivou, pokazala da je slobodna, nezavisna i suverena država. Mi smo kao država osudili rusko ponašanje u Ukrajini, ali ne pristajemo na sankcije, jer smo i sami bili žrtve istih i znamo dobro da one, pre svega, pogađaju obične ljude. Rusija je važan spoljnopolitički partner Srbije po pitanju Kosmeta i Republike Srpske i smatram da zvanični Beograd neće popustiti pod pritiscima, odnosno da neće uvesti sankcije Rusiji. Simbolično je što se sve događa u Hrvatskoj, jer je Hrvatska reprezent izrazito antisrpske politike i zemlja koja Srbiju pokušava da blokira na svaki mogući način na njenom evropskom putu", smatra Petrović.
Ništa nije slučajno
Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić objašnjava za Kurir da pritisci da se uvedu sankcije Rusiji dolaze u vrlo specifičnom trenutku.
"Ništa nije slučajno. Ovo je kraj Bajdenove administracije, praktično smo na četiri nedelje od toga. U situaciji smo da će Amerika sigurno birati novi put. Ako bude Tramp, biće radikalnije promenjen, a ako bude Kamala Haris takođe će se tražiti nove opcije. U svakom slučaju, ovaj period se koristi da se vrše dodatni pritisci i da se i Evropa, evo na kraju krajeva i Srbija, uvedu u stanje koje bi zapečatilo odnos prema Ukrajini. Srbija sigurno neće popustiti pod pritiscima. Suština je da se ponovo pojavljuje nervoza, jer mnogi nisu sigurni kojim pravcem će svet ići i koji put će Amerika birati i onda gledaju da ovu pređašnju antirusku politiku što jače zapečate i onemoguće brzu transformaciju Evrope i sveta u nekom mirovnom pravcu. Dalji krug sankcija je ustvari udaljavanje i otežavanje povratka na pređašnje stanje. Ne iznenađuje toliko pritisak koji se vrši za novi krug sankcija. To su sve poslednji trzaji politike koja je na odlasku", ocenjuje Miletić.
On naglašava da Srbiji ni ovoga puta neće biti lako da se odupre takvim pritiscima zato što su svi već duboku u antiruskim procesima.
"Već su toliko krugova sankcija prošli da je to za njih gotova stvar. Sigurno da Srbija, koja odudara od toga, ne samo da im smeta nego im je i dodatna želja da se pokaže da nisu samo oni grešili. Posebno Hrvati u tome prednjače, jer ih uvek irirtira uspešna spoljnopolitička pozicija Srbije unazad desetak godina. To je ono što bi oni voleli da uruše i zdušno će pomoći da se svi pritisci na Srbiju isporuče. Ali ne verujem da je moguće da Srbija sada promeni svoju doktrinu", zaključuje Miletić.
Kurir.rs