Pre tačno godinu dana, svet je svedočio izbijanju jednog od najkrvavijih sukoba u novijoj istoriji Bliskog istoka. Palestinski militantni pokret Hamas je na današnji dan, prošle godine, u iznenadnom masovnom napadu ubio više od 1.000 građana Izraela i drugih zemalja, većinom civila. Napad je bio okidač za rat u Pojasu Gaze, koji je odneo živote desetina hiljada Palestinaca i za godinu dana prerastao u sukob regionalnih razmera, uz stalnu pretnju pogoršanja i dalje eskalacije.
O svemu ovome govorili su gosti emisije „Puls Srbije": Darko Trifunović, stručnjak za bezbednost, Vladan Glišić, advokat, Ivan Čorbić, urednik Kurira, i Sara Marinković, urednik u Kuriru.
Darko Trifunović je istakao kako u ovom sukobu na Bliskom istoku vidimo proksi ratove velikih sila:
- Imamo državu, s jedne strane, i terorističke organizacije, s druge. To su akteri koji su proksi države Iran, a Iran je saveznik Rusije. Tako da ne čudi što je datum napada poklopljen sa rođendanom gospodina Putina. Sve što smo videli 7. oktobra - napad na festival mladih, masakriranje civila - to je nešto što je moglo izazvati upotrebu nuklearnog oružja od strane Izraela. Na sreću, do toga nije došlo, ali slike koje smo videli su nezapamćene. Ljudi su gledali svoju decu na televiziji, žene su masakrirane, tetive su im sečene da ne mogu da beže. To su bili mladi ljudi, mladost Izraela. Ovakav napad nije mogao biti izvršen bez interne strukture koja je omogućila to iznutra, a u vezi su i firme iz Zapadne Evrope koje su povezane sa ruskim službama.
On dalje ističe:
- Ovo je sukob velikih. Iza Izraela stoji Amerika, a iza Irana Rusija. Građani Srbije treba da shvate da ovo ima veze sa nama, jer velike sile svoje sukobe vode preko proksi teritorija. Srbija je 1999. godine bila proksi nekih interesa.
Vladan Glišić se složio sa Trifunovićem da je situacija na Bliskom istoku vrlo složena, ali je dodao:
- Hamas koristi taktiku korišćenja žena i dece kao živih štitova, što smo videli i tokom ratova u Bosni i na Kosovu. Međutim, Izrael je Gazu pretvorio u najveći koncentracioni logor na otvorenom, gde mladi ljudi nemaju nikakvu perspektivu. Ekstremizam buja u takvom okruženju. Izrael je odgovorio na teroristički napad, ali ovo što sada gledamo je dalja eskalacija, koja samo povećava broj žrtava.
Glišić je istakao i da je važno paziti na narative:
- Mi moramo biti oprezni da naše kritike izraelske politike ne skliznu u antisemitizam. Antisemitizam je uvek bio duboko ukorenjen u Evropi, a sada vidimo kako opet raste. Srbija, kao narod koji je takođe stradao, mora biti pažljiva u ovom kontekstu.
Sara Marinković je govorila o uticaju sukoba na jevrejsku zajednicu u Srbiji:
- Sedmi oktobar je bio jedan od najgorih dana u modernoj istoriji Izraela. Više od 1200 ljudi je ubijeno u jednom danu, a 250 ljudi je odvedeno u ropstvo. Neke procene su da 97 ljudi i dalje Hamas drži kao taoce. Nakon napada Hamasa i očekivao se odgovor izraelske vlade koji je usledio. Procene su da je u Gazi do danas stradalo više od 41.000 ljudi. Srbija se nikada nije direktno uključivala u sukobe na Bliskom istoku, ali vidimo kako se taj sukob preliva i na naš prostor. Organizacija Haver, koja okuplja jevrejsku zajednicu u Srbiji, ali je inkluzivna za sve zainteresovane ovde. Ona je neposredno nakon napada, organizovala šetnju za mir u Izraelu. Jer je logika bila, ako nema mira u Izraelu neće ga biti ni na Bliskom istoku. To je bila jedna dostojanstvena šetnja gde su se čitale molitve za mir, dolazili su i građani koji su želeli da odaju poštovanje žrtvama. To je bio jedan dostojanstven skup, međutim, nekima je smetalo jer su se nosile izraelske zastave. Organizacija Haver, koja postoji više od decenije bila je meta napada u dva navrata, iako se bavi isključivo kulturnim i edukativnim aktivnostima.
Ivan Čorbić je podelio svoje lično iskustvo iz posete Izraelu, koje je ostavilo snažan utisak na njega:
- Jednom sam bio u Izraelu i nikad više. Razlog za to je način na koji sam bio tretiran kao stranac. Prvo pitanje koje su mi postavili prilikom dobijanja vize bilo je da li priznajem palestinsku državu. Ako odgovorite sa ’da’, nemate šanse da uđete. Ja sam morao da prihvatim to da ne priznajem Palestinu kako bih mogao da posetim svete hrišćanske lokacije u Jerusalimu.
Čorbić dalje opisuje iskustvo sa izraelskim vojnim snagama:
- Kada sam stigao u Jerusalim, imao sam stalnu pratnju pripadnika Mosada. Bilo je vrlo neprijatno, jer su me konstantno nadgledali i kontrolisali šta slikam. Kada sam stigao do Starog grada, pokazali su mi izraelske vojnike kako pucaju na stari hram, na istorijsko nasleđe. Da li je njihovo, arapsko, ali je nečije. To me je šokiralo. Nisam mogao da slikam nešto neutralno, ali su mi rekli da slikam kako pucaju. To je ostavilo dubok utisak na mene. Bio sam u delegaciji CNN koja je posetila Siriju, Liban i Jordan i nisam se tako osećao.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs