Nobelova nagrada za književnost pripala je prošle godine norveškom piscu Junu Foseu, a Švedska akademija u četvrtak će saopštiti ime novog laureata. Kladionice i književni portali još ne izlaze sa zvaničnim prognozama, podižući neizvesnost na viši nivo. Međutim, svake godine se provlače imena poput Mišela Uelbeka i britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija.
Ipak, one kladionice koje su izašle sa svojim favoritima kao najvećeg izdvajaju kinesku spisateljicu Can Sjue, koja trenutno ima gotovo 20 odsto šansi za pobedu. Na listi su i Džerald Marnejn (Australija), Mirča Karatersku (Rumunija), En Karson (Kanada), Ljudmila Ulicka (Rusija) i Tomas Pinčon (Amerika).
Iz senke
Ranijih godina su favoriti iz senke bili i autori s naših prostora Čarls Simić i hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić, ali nisu dočekali svoj red. Poslednji dobitnik s naših prostora bio je davne 1961. godine Ivo Andrić, kom je posvećena serija "Nobelovac".
- Koliko je meni poznato, niko iz Srbije nije kandidovan. Godinama nismo imali nominovanog književnika. Trebalo bi razmišljati na tu temu, pa dogodine možda i imati kandidata i, zašto da ne - možda baš Vesna Golsvordi, uzimajući u obzir sve okolnosti i činjenice - ona bi možda i imala nekakve šanse - kaže za Kurir Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije, i objašnjava:
- Nobelova nagrada odavno nema samo književne i umetničke parametre koji se vrednuju. Ima tu mnogo koječega što je van književnog stvaralaštva nekog pojedinca, Vesnino delo i širinom tema koje tretira i načinom na koji to radi korespondira u potpunosti sa savremenim književnim trendovima, a njena književna i univerzitetska karijera, usko povezana sa književnošću, to samo upotpunjuje. Takođe, mnogo njenih knjiga je prevedeno, izvorno su i napisane na engleskom, što i sa te strane olakšava njenu eventualnu kandidaturu. Ona je autorka koja je vrlo dobro poznata evropskim čitaocima, što je nužan uslov za put ka kandidatu za Nobelovu nagradu.
Pravila
Zanimljiv je način nominacije za najprestižnije priznanje. Kvalifikovani predlagači svake godine predlažu svoje kandidate, a samopredlaganje nije dozvoljeno. Izuzetak je u slučaju Nobelove nagrade za mir, gde su nominacije samo po pozivu i predlagači moraju ispuniti kriterijume koje su postavile institucije koje dodeljuju priznanje. Listu nominovanih nemoguće je naći jer se drži u tajnosti 50 godina, a onda se obelodanjuje javnosti.
Nagrade su prvi put dodeljene 1901. godine, a među laureatima su bili ljudi različitih profila, od Majke Tereze do Martina Lutera Kinga Mlađeg. Nisu samo pojedinci osvajali ovo priznanje, jer nagrade mogu dobiti i organizacije. Takođe, moguće je da ljudi ili organizacija - ili pojedinac i organizacija - podele nagradu.
Nobelovu nagradu dobio Dilan, ali ne i Tolstoj i Orvel
Nobelova nagrada za književnost broji najveći broj kontroverzi, koje su u velikoj meri pokvarile važnu ceremoniju. Često se i potezalo pitanje ko su autori čija su dela uzimana u obzir. Kada je Švedska akademija objavila da je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2016. američki kantautor Bob Dilan, javnost je reagovala potpuno zbunjeno: da li je Dilan uopšte pisac? Peruanski pisac Mario Vargas Ljosa nazvan je i "kraljem kontroverzi" i svakako je jedan od najznačajnijih romanopisaca i esejista Latinske Amerike, a veliku senku na njegov književni uspeh bacilo je političko angažovanje. Nobelovu nagradu u oblasti književnosti dobio je 2010. godine.
Ruski književnik Lav Nikolajevič Tolstoj smatran je za jednog od najboljih pisaca koji je ikada živeo i za jednog od majstora ruske književnosti, a šuška se da Švedska akademija nikada nije dodelila nagradu Tolstoju zbog teške i neprijateljske istorije između Švedske i Rusije. Na listi onih koji nisu nagrađeni su i Džejms Džojs, Džordž Orvel, Grejem Grin i Mark Tven.
(Kurir.rs)