Nasilnička vožnja je najteži prekršaj u saobraćaju, kada vozač par puta, u deset minuta prođe kroz crveno svetlo, kada pretiče kolonu vozila preko pune linije, kao i to kada vozi mortus pijan, on pravi prekšaj koji se najteže kažnjava.
Detaljnije o ovoj temi pričali su gosti specijalnog vikend izdanja "Pulsa Srbije" koji vodi Kruna Una Mitrović, bili su Miloš Milekić, iz agencije za bezbednost saobraćaja, Mladen Nikolić, hemičar i Aleksandra Minić-Pjanović, advokat.
Nikolić je odgonetnuo kako alkohol utiče na našu svest i obzir prema nama, osobama u vozilu, ali i ostalim učesnicima u saobraćaju:
- Alkohol smanjuje brzinu refleksa, počnimo od toga, smanjuje moć rasuđivanja, daje dodatnu hrabrost koja u ovom slučaju nije potreba, zbog njega imate lošu percepciju. S' obzirom na to da su usporeni refleksi, osoba misli da će neku situaciju, koju bi inače lako rešila u saobraćaju, rešiti i pijana, ali nije tako, nije jednaka vaša brzina kao kada ne konzumirate alkohol. Što se opijata tiče, mi imamo problem u primeni zakona, ja sam izrazito za to da vozači koji voze pod dejstvom narkotika, moraju biti sankcionisani, dakle to se ne dovodi u pitanje. Međutim, imamo problem jer naši testovi ne govore da li je osoba pod dejstvom narkotika, nego govore da je samo možda u prethodne tri nedelje koristio nešto od narkotika. Testovi nisu toliko speciifčni koliko bi trebalo da budu. Recimo, ukoliko ste imali kijavicu i pili ste defrinol pre deset dana, unutra se nalazi supstanca koja će prikazati da ste pozitivni na amfetamin, odnosno drogu spid. Ako ste negde u Vojvodini i doručkovali ste štrudlu sa makom, test će pokazati da ste pod dejstvom heroina.
Milekić se dotakao statistike za ovavke prekršaje:
- Ona je nažalost crna, mi samo ove godine, u poređenju sa prošlom godinom, imamo 36 lica više koja su život izgubili u saobraćajnim nesrećama. Upravo bih se nadovezao na lažno samopouzdanje vozača koji su pod uticajem alkohola, dolazi do gubitka straha, samim tim do prekoračenja brzine i tu već imamo dva najuticajnija faktora na nastanak i posledice saobraćajnih nesreća. Ukoliko pogledamo podatke koji se svakodnevno ažuriraju, samo za period 2024. godine imamo brzinu kao uticajni faktor za 27% saobraćajnih nezgoda koje su se završile smrtnim ishodom. Dakle, jedna četvrtina je u ovoj godini stradala zbog brzine, za alkohol je nešto niži procenat, ali kombinacija ta dva procenta daje rezultat koji je zaista poražavajuć.
Minić-Pjanović je pričala sa pravne strane o konzumiranju narkotika i učestvovanja u saobraćaju:
- Što se tiče droge i nasilničke vožnje, to je jedan od uslova zbog kojeg dolazi do najvećeg broja krivičnih dela koji se dešava usled nasilničke i bezobzirne vožnje, a onda na drugom mestu je alkohol. S' obzirom na statistiku, ona pokazuje da je broj izvršenih krivičnih dela sa smrtnim ishodom povećana, a to govori da su te kazne niske. Ja smatram da bi trebalo da budu mnogo veće, kazna od 100.000 do 140.000 dinara ipak je mala. Bez obzira na plate, već na situaciju u praksi i povećanje smrtnih slučajeva, smatram da bi ta kaznena politika mora da bude stroža.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: