Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović se danas u Skupštini Srbije obratila poslanicima i istakla ogromnu važnost litijuma i kritičnih mineralnih sirovina.
"Potražnja za njima raste svaki dan, i zemlje koje imaju nalazišta se utrkuju da iskoriste svoje potencijale kako bi se bolje pozicionirale u globalnim lancima snabdevanja", rekla je ministarka.
Dodala je da se privreda Srbije zasniva na slobodnom tržištu i da je zato nemoguća zabrana iskopavanja i rudarenja.
"Republika Srbija bi bila obavezna da nadoknadi svu štetu koja bi nastala kršenjem ovih prava i načela", kazala je ona.
Ističe i da smo čuli ceo istorijat Rio Tinta od Danijele Nestorović, ali da je potrebno da se pozabavimo time ko je otvorio vrata toj kompaniji u Srbiji.
"Čuli smo i da je ta kompanija od početka radila u Srbiji netransparentno. Da li ste time mislili na svoje kolege iz opozicije, koji su potpisali ovaj predlog zakona. Pojasnite građanima na šta ste tačno mislili, vaše kolege su širom otvorile vrata ovoj kompaniji", kazala je Đedović Handanović.
Podseća da je Rio Sava došla u Srbiju 2001. godine u vreme vlade Zorana Đinđića, dok su dozvole izdavane u vreme Vojislava Koštunice.
"DSS, odnosno njeni naslednici, sada potpisuju predlog Zakona, a tada su davali dozvole za istraživanja Rio Savi. Da nije bilo svih ovih dozvola, mi danas ne bismo pričali o projektu Jadar, a verovatno ni mnogi ne bi sedeli u poslaničkim klupama", poručila je ministarka.
Istakla je i da opozicija u Srbiji ne vidi ništa sporno u eksploataciji uljnih škriljaca, iako je to zabranjeno u velikom broju zemalja.
"Moram da kažem i još nešto - 2011. godine, tadašnja vlada tražila je strateške partnere u Aleksincu da se što pre krene sa eksploatacijom uljnih škriljaca. To je tražio ministar iz DS", podsetila je ona.
Ističe i da se u dokumentima tadašnje Vlade Rio Tinto označavao kao "svetski poznata rudarska kompanija", a Jadarski basen svrstava u jedno od najvećih ležišta litijuma i borata u svetu.
Ministarka je rekla da u predlogu Zakona nije navedeno da će se sumporna kiselina koristiti samo u zatvorenim sistemima, na bezbednim temperaturama.
"Tamo piše da će se koristiti na 250 stepeni, što je prva navela Tamara Đorđević, pa se posle izvinila zbog širenja dezinformacija. A to je stavljeno u zvanični dokument, eto kako ste površno pisali ovaj dokument", kazala je Đedović Handanović.
Ministarka je demantovala i informacije da će skočiti cena vode zbog izgradnje sistema za prečišćavanje vode.
Ona je rekla i da je predlog zakona loše napisan, te da ima mnogo netačnih i pogrešnih informacija, i da su tu smo da ukažu na sve što je netačno izneseno u predlogu zakona.
"Imali smo priliku da čujemo malo o biologiji, hemiji, istoriji, ali nismo čuli ni valjane ni prave podatke nego smo bili svedoci da se kampanja neistina nastavlja i da nismo bili u mogućnosti da čujemo nijedan pravi argument zašto se predlaže zabrana eksplatacije litijuma i bora", navela je ministarka
Prema njenim rečima, predlog ovog zakona je u suprotnosti sa strateškim interesima Srbije, a svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu strateških sirovina i da podstiče dugoročna rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom sirovina.
"Kritične mineralne sirovine su neophodne za očuvanje planete, razvoj tehnologija, za telefone, računare, solarne panele, zapravo naš današnji svet i život bio bi nezamisliv ako ne bismo imali kritične mineralne sirovine. Potražnja za njima raste svaki dan i zemlje se utrkuju da iskoriste svoje pozicije kako bi stekle međunarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicionirale u svetu. Kritične sirovine će biti od vitalnog značajna za društvo u narednih 50 godina", istakla je Đedović Handanović.
Prema rečima ministarke rudarstva i energetike, odgovor Srbije na te izazove je racionalno upravljanje resursima uz konstantnu kontrolu uticaja na okolinu. Imamo značajne rezerve bakra, zlata, litijuma, a samim tim i mogućnost da racionalnom mineralnom politikom razvije svoju privredu i priključi se petoj revoluciji.
"Uvođenje zabrane bi dovelo do višestrukih negativnih posledica, ne samo po ekonomiju, već i na pozicioniranje u geopolitičkim okvirima. Srbija bi bila prvi i jedinstven slučaj zabrane eksplatacije bora i litijuma, i to nije u skladu sa strateškim interesima naše zemlje. Zabrana bi značila da tržište nije ni otvoreno ni slobodno, da ne postoji sloboda preduzetništva i privrede, zabranom bi te kompanije bile stavljene u lošiji položaj od drugih koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja bi bila obesmišljena", istakla je u Skupštini ministarka rudarstva i energetike.
Bonus video: