Svetitelja Jovana Bogoslova svetitelja crkva proslavlja dva puta godišnje, 9. oktobra, kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer se na taj dan iz njegovog groba širi čudesni, kako vernici kažu, lekoviti prah.
. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobija zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pošlo mu je za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen.
Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Hrišćanska tradicija smatra apostola Jovana za autora Jevanđelja po Jovanu, tri Saborne Poslanice i Otkrovenje. Međutim, današnji istoričari smatraju da apostol Jovan nije autor nekih ili svih ovih dela zbog razlike u stilu pisanja.
Verovanje na ovaj praznik
Sveti Jovan Bogoslov je poživeo više od 100 godina, i kada je osetio da mu se bliži sudnji čas, rekao je učenicima da mu iskopaju grob u obliku krsta. Njegovih sedam učenika ga je poslušalo, i on je živ sišao u svoj grob.
Njegovi prijatelji su se rastižili kad su to čuli, i otišli su da otvore grob ovog svetitelja, ali njegovog tela tamo nije bilo. Od tada su oni stalno dolazili na njegov grob i molili se, i tako je počelo svake godine na ovaj dan da se dešava čudo.
Veruje se da na ovaj dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje.
U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
(Kurir.rs/uzicemedia/M.J)