Milica Barašin bi danas imala 31 godinu. Bila bi, verovatno, majka, supruga... Možda bi se bavila modom, dizajnirala odeću za šta je učila školu ili nekim drugim poslom. Ali, sve njene snove i maštanja pre tačno 14 godina zaustavio je krvnik, prerezavši joj vrat samo nekoliko metara od njenog porodičnog doma u Subotici.
Vinovnik ovog strašnog zločina, koji se još prepričava, ni dan-danas nije pronađen i predat zakonu. Sve se dogodilo 7. oktobra 2010. godine. Milica je dan provela sa drugarima i negde oko 21 čas je krenula kući. Oni su je čak ispratili do jednog dela puta, a onda je nastavila sama, prema naselju Zorka, gde je živela. Kako je imala slušalice u ušima nije primetila da je neko prati. U jednom trenutku sa leđa je napao muškarac sa kapuljačom na glavi, prevukao je preko somborske pruge i mesarskim nožem joj prerezao vrat.
Prema obdukcionom nalazu, prerezao joj je glavnu aortu na vratu i povredio jagodice prstiju na ruci, jer je pokušala rukom da se odbrani od smrtonosnog sečiva. Nije je opljačkao, niti napastvovao. Hladnokrvno ju je ubio i pobegao.
- Sve je isto kao te noći dok sam je čekala da se vrati kući, a ona je, jadna, već bila mrtva - priča nam Miličina majka Svetlana Simendić, kojoj je jedino preostalo da posećuje večnu kuću svoje ćerke na pravoslavnom groblju u Somboru. - To što sam tada znala, znam i sada. Jedino što sam tada gajila nadu da će zločinac biti uhvaćen. Sada više ni to nemam. Odlazila sam i u policiju i u tužilaštvo. Godinama. Ali niko ni da me pogleda, a kamoli da mi da neku informaciju o zločinu. Kao da se nikada nije dogodio.
Majka misli da je u istrazi propust napravljen u samom startu i da je istog trenutka trebalo da budu zatvoreni granični prelazi.
- Policija je ispitala veliki broj svedoka, njene vršnjake, njenog tadašnjeg dečka - dodaje Svetlana. - Odmah sam rekla da ubica nije među njima, da gube vreme. Rekli su mi da imaju DNK izvršioca, da je pronađen ispod njenih noktiju, ali sada već i u to sumnjam. Među Miličinim stvarima nije pronađeno ništa što bi razrešilo ubistvo. Ali, za mene je velika misterija to što mi je policija vratila ćerkin dnevnik otključan i sa nekoliko iskidanih stranica.
Sve ove godine, majka ustaje i leže ljubeći ćerkinu fotografiju:
- Moje dete ništa vratiti neće, ali mislim da bi mi bilo lakše da znam ko je i zbog čega to uradio. Prosto mi je neshvatljivo da neko može da počini takvo svirepo ubistvo, a da bude na slobodi. Puštamo ga da mirno šeta ulicom, kao da nam nije dosta tragedija i masovnih ubistava.
DEDA UMRO OD TUGE ZA UNUKOM
Milica je živela sa majkom, dedom i bakom. Neposredno pre zločina, sa porodicom se u Suboticu doselila iz Sombora. Međutim, nakon tragedije koja ih je zadesila, ubrzo je od tuge za unukom preminuo deda, Svetlanin otac.
Kurir/Novosti