Tihomir Tepić je još od tinejdžerskih dana u novinarstvu, a od 2008. godine je voditelj emisije „Grand Parada“ koja se danas emituje na Grand televiziji. Kako je izgledao rad na televiziji pre 20 godina, na kakve sve izazove i profile ljude nailazio, šta ga je izgradilo kao ličnosti i kako je postao vlasnik hotela i restorana u Temerinu otkrio je za domaće medije.
Počela je nova sezona „Grand Parade“, koja je ovo po redu?
„Ne brojim, posao doživljavam kao posao, odem, odradim i to je to. Nemam više odnos prema poslu posle toliko godina, što je možda i žalosno, ali posle toliko godina rada na televiziji, moj je izbor. Imam privatni posao od kog živim i na kom mi je fokus, a televizija mi je od prvog dana bila hobi i onda kada je budem gledao kao posao tada se više neću baviti njom, jer je gledam kao opterećenje. Tako da više nemam odnos ni prema emisiji, ni prema kameri, postalo mi je to rutina.“
Kako izgleda tvoja radna nedelja?
„Ja nemam puno snimajućih dana, napravio sam sebi lep raspored, snimam dva puta mesečno. Ne bih sada mogao da radim tako da dolazim svaki dan na televiziju, zbog privatnog posla koji mi je važan – držim hotel i restoran i to iziskuje puno vremena, time se bavim od 2012. godine. Dajem sebe 300 odsto u obema profesijama. Ja sam već u osmom razredu počeo da se bavim novinarstvom, tačnije radio sam na radiju neku dečju emisiju, pa sam nastavio. Na početku si nesiguran, da li si dovoljno dobar za ovaj posao, kakav ti je fond reči, kako sklapaš rečenicu, kako deluješ na publiku, ali kada postaneš siguran, onda znaš šta radiš i koliko možeš da daš. Mi sami sebe doziramo u ovim formatima, ali onda više nema iznenađenja.“
Kada si počeo tako da razmišljaš?
„Onog trenutka kada sam shvatio da je život jako kratak da bismo se nervirali oko bilo kakvih glupih stvari, totalno je nebitno da li ti je košulja izgužvana ili nemaš frizuru, da li će sad Pera o tebi da misli ovo ili ono.“
Da li ti se desilo nešto konkretno pa si počeo tako da razmišljaš?
„Dešava se svašta konkretno, od smrti oca do raznih životnih klackalica koje ti lupe šamar da dođeš sebi i kažu ti kako da se ponašaš. Ja moram da kažem rečenicu koja je istinita – nikad nije kako izgleda. Jednostavno odrastaš, život te natera da razmišljaš drugačije. Da li ćeš biti srećan ako te zna dva miliona ljudi, na svim si portalima i ljudi te zaustavljaju na ulici? Nećeš.“
Ti si voditelj, ali i pevač, ugostitelj, biznismen, završio si školu za inženjerstvo, pa za dizajn – rekao bih da ti je život veoma zanimljiv.
„Ja sam Ovan /Devica u horoskopu, nisam statičan, samo mi daj zanimaciju i ja ću time da se bavim. Izazovi me rade, mogu da odmaram tri dana, ali već sledeći me hvataju pundravci, hiperatkivan sam, kao skočko. Dešava se da imam minus faze, ali retko.“
Sa 14 godina si počeo da se baviš novinarstvom?
„Tako se desilo, završio sam osnovnu školu u Temerinu i na radio Temerinu je nastavnica napravila jednu školsku emisiju, tu je bilo nas par, da bih ja posle osmog razreda nastavio da radim neki noćni program, muzika je bila tema. Paradoks života je što ja nikada nisam slušao narodnjake, a vodim Grand Paradu, e recimo dok sam radio na BK televiziji radio sam jutarnji program 2000. godine, to je bilo pre Pinka, to je bio robijaški program, od 04:30 ideš po terenu i snimaš, dobiješ one Beta kasete, to je bila robija, ali dobra škola po pitanju sastavljanja tekstova, izgovora i tako dalje. Nakon toga sam radio nekih šest meseci kao novinar saradnik Snežane Dakić na emisiji ‘Život u trendu’, od nje sam naučio dosta. Ja sam išao na teren sa gostima koje je ona dogovorila, ona je imala specifičan pristup što se tiče intervjua i montaže, gledala je da predstavi ljude iz drugog ugla, makar to bilo i minut i po.“
Da li se družite danas?
„Ne družimo se, nikada nismo bili prijatelji, samo saradnici. Ja sam osoba koja radi na televiziji, a ne gleda televiziju, prosto mi se malo zgadilo sve to u smislu – previše svega. Dugo se bavim ovim poslom, kada učiš sve vreme kako da se ponašaš, šta može, a šta ne može da se kaže, da je gost taj koji treba da bude u studiju glavni, a ne voditelj – i sada dolaze neke potpuno druge generacije koje sebe predstavljaju kao da su oni zvezde, a gosti nebitni. Toliko količine gluposti bude izgovoreno na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da ja samo ugasim TV.“
Da li takve ljude smatraš svojim kolegama?
„To što radimo isti posao, ne znači da smo kolege. Niko meni ne smeta, svako treba da ima svojih pet minuta, petkom uveče u 21h kada sam vodio Grand šou gledalo me je pet miliona ljudi, kada sam šetao Amerikom, zaustavljali su me ljudi nasred ulice da se slikaju sa mnom, a tada nije bilo interneta, i onda shvatiš moć medija, voleo bih da svi imaju pet minuta slave, pa da vidimo kako će se ponašati posle toga. Generacije koje dolaze zanima samo brza vest, oni uopšte ne gledaju TV.“
Radio si na BK televiziji?
„Radio sam tamo, ali sam shvatio da tu nema para za mene i da ne mogu da funkcionišem i živim u Beogradu sa tom platom, to su bili oni dinari sa nulama, smešna plata je bila, morao sam da sastaljam kraj sa krajem. Fenomen su mi današnji klinci koji bez 1500 evra neće da rade, u moje vreme nisi pitao kolika ti je plata, nego si srećan kada ti daju priliku da naučiš nešto od tih ljudi, pa posle pričaš o plati. Godinama sam radio na televiziji Jesenjin u Novom Sadu, na kraju sam radio ‘Nedeljno popodne’ sa Božicom, majkom Tee Tairović. Sve je bilo uživo, sticajem okolnosti je jedna koleginica rekla da hoće da se prijavi na audiciju za Grand televiziji i pita me da je vozim u nedelju u 12h, ja reko hajde. Dolazimo u Sava Centar, onaj stari kafić, 600 duša tamo sedi, ja se mislim šta se dešava, to se nikada neće završiti. Tu su bile Ines Gavrilović, Tamara Raonić, Dragana Katić. Prolazi sat, dva, tri i u jednom trenutku izlazi Ines i kaže ‘ja se izvinjavam, nama ne trebaju ženski voditelji, samo nam trebaju muški voditelji, ja uzmem broj od koleginice i nalepim na sebe i uđem unutra onako nervozan što čekam, a oni unutra svi sede i jedu ćevape, Katićka se davi u ćevapima, ja ulazim unutra i kažem ‘ja sam Tihomir Tepić, dolazim iz Novog Sada i došao sam da budem najbolji voditelj u Grandu’.“
„Oni su meni dali da uradim neku kao najavu sa Tamarom, a sreća u nesreći je što sam ja u Novom Sadu imao Dragana Guzijana koji je stalno radio sa nama žive programe, on je čovek koji je bio u fazonu – idemo sada na Štrand i radimo uključenje iz čamca. Ima ljudi koji znaju iz tebe da izvuku maksimum, i danas kažu da se sve svelo na rijaliti – ne, nego niko da radi i da ulaže u televizije. Tako da ja nisam imao problem što se tiče programa i priče, oni su umrli od smeha, super se kao slikam i to je to, aj ćao. Idemo kući, nisam očekivao ništa, smejao sam se i to je to. Pritom, nisam slušao narodnjake uopšte, prošle je nekoliko meseci i meni zvoni telefon, zove me Saša Popović i kaže mi ‘gde si genije, gledali smo snimke, ajde dođi na probu’. Ja sam opet otišao na neke probe i prošle je još neko vreme i ja dobijam poziv od Saše, kaže mi ‘u petak u 21h dođi, obuci belu košulju i crne pantalone, kreće Grand šou’, ja reko šta i to je bilo to. Dolazim u Grand, pitam Nadu Topčagić gde može da se kupi kafa, nisam je prepoznao, ona kaže – ‘sad će tebi Nadica da nađe’.“
Da li se sećaš tog prvog petka u 21h kada si rekao „Dobro veče, počinje Grand šou“?
„Sećam se, tada smo svi vodili tu emisiju, Dragana, Tamara, Suzana, Ines i ja, nas petoro je bilo na sceni, plus balerine, to je ludilo mozga bilo. Tu imaš minut i po da kažeš nešto. Svi mi u 20-tim godinama smo željni snimanja, ali tek posle shvatih da je to samo posao. Vidim dosta kolega koji su moje godište i vidi se da ne mogu da podnesu starost, došle su mlade kolege, pa malo se javlja ljubomora i tako dalje – idi radi nešto drugo, budi urednik, novinar,…“
Kakve su bile prve emisije?
„Bilo je stresno, čupaš kosu koliko je naporno, pritom raditi sa Sašom Popovićem je teško, on je strog, viče, režira u hodu, moraš da misliš kako on misli i gledaš šta je pesnik hteo da kaže da bi to funkcionisalo. To se snimalo četiri sata bez pauze, 700 ljudi je sedelo u publici, to je bilo izuzetno naporno.“
Jesi možda u kontaktu sa Ines Gavrilović i Tamarom Raonić?
„Bio sam u kontaktu sa Ines do skoro, dok nije dobila bebu, sa ostalim koleginica ne, samo se znamo.“
Jesi li živeo tada u Beogradu?
„Ne, samo onih šest meseci kad sam radio u Beogradu. To je bilo snimanje jednom do dva puta nedeljno. U jednom periodu sam radio tri emisije – Grand šou, Granda Paradu i Grand hitove, bilo je tenzično, turbulento, ali imali smo tu sreću da smo bili zaštićeni sa svih drugim uticaja.“
Da li te je ponela popularnost? Jesi li mogao normalno da šetaš ulicom?
„Ne, popularnost me nije ponela, a nisam mogao ni normalno da šetam ulicom. Nisi mogao da odeš na letovanje, tada sam bežao od ljudi da bih imao svoju privatnost, da bih se odmoriš, da ne moraš da slikaš, to zvuči apstraktno, ali to je takvo vreme bilo. Kad izađem na ulicu svi viču- evo ga ovaj Grand šou, danas mi govore – Zvezde Granda, a ja to nikad u životu nisam vodio. Drugačije je vreme bilo, gledalo je skoro tri miliona ljudi, i pevačima je bilo lakše, dođu, otpevaju jednu pesmu i postane hit.“
Kurir.rs/Nova
Bonus video: