Jelena Kenić, psiholog i pedagog, Milan Popović, advokat, dr Radoslav Radosavljević, patolog, i Milan Rašević, novinar Kurira, diskutovali su u emisiji "Puls Srbije" o šokantnim detaljima svedočenja maloletnog ubice iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Dečak je tokom svedočenja optužio svoje roditelje za pritisak koji je, kako je izjavio, doprineo tome da počini masakr 3. maja 2023. godine. Roditelji su ga, kako je istakao, konstantno terali da bude najbolji, a oružje njegovog oca mu je omogućilo da realizuje svoj zločin.
"Majka je stalno tražila da budem najbolji. Ljutila se i vikala kada nisam bio najbolji. Zbog toga što je stalno tražila više od mene, ljutio sam se i ja na nju. To njeno ponašanje je uticalo da uradim to što sam uradio. Da nisam imao očeve pištolje, ovo ne bih učinio"
Ovo je, kako naši novinari, koji su pratili suđenje, nezvanično saznaju, juče pred Specijalnim sudom u Beogradu, tokom svedočenja u sudskom postupku koji se vodi protiv njegovih roditelja Vladimira i Miljane Kecmanović izjavio maloletni ubica iz Osnovne škole Vladislav Ribnikar
Jelena Kenić istakla je da je očekivala svedočenje dečaka ubice protiv roditelja.
- Ako me pitate da li sam očekivala da će dečak svedočiti, mogu vam reći da jesam. Od samog početka, nakon što je uhapšen i dao svoj iskaz posle zločina, videlo se da je bio hladnokrvan i odmeren. Zato nisam iznenađena njegovim svedočenjem juče. Njegov odnos prema tome što je učinio, kao i prema roditeljima, bio je vrlo jasan i dosledan. Njegovo ponašanje ukazuje na emocionalnu distancu i manjak empatije, što je, nažalost, karakteristično za ovakve slučajeve.
Popović se dotakao pravnog aspekta ovog slučaja.
- Što se tiče pravnog aspekta njegovog svedočenja, moram naglasiti da je pitanje da li je on u stanju da pruži verodostojan iskaz, s obzirom na njegove godine i emotivno stanje. Dečak ima samo 14 godina, i u ovakvim situacijama obavezno se rade veštačenja koja mogu da ukažu na to da li je sklon preuveličavanju ili laganju. Sud vrlo pažljivo procenjuje da li se njegov iskaz može prihvatiti u celosti. U ovakvim postupcima često se postavlja pitanje istinitosti, jer su deca u ovom uzrastu posebno osetljiva na manipulacije i lične percepcije - rekao je Popović i dodao:
- Mislim da je suviše rano govoriti o kazni za roditelje, pre svega se vodi postupak da bi se utvrdilo da li su krivi. Tužilaštvo je zadalo sebi veliki zadatak kvalifikujući delo protiv oca dečaka onako kako ga je kvalifikovalo. Da bi oni to dokazali da je to uradio, vi strogo pravno da imate umišljaj. Što znači da je sve to morao da radi sa umišljajem u odnosu na posledicu. Što nisam siguran kako će to dokazati. U toku je postupak i mislim da suviše rano stavljamo roditeljima sve ovo na teret ovaj zločin. Krivični postupci su takvi da jedna sitnica može da okrene ceo predmet i da nešto što ste mislili da je sigurno, izvođenjem nekog dokaza, sve padne u vodu i dođe do oslobađajuće presude.
Radosavljević smatra da je dečak ubica želeo da se još više medijski eksponira nakon godinu dana izolacije, što je bio razlog njegove odluke da svedoči.
- Apsolutno sam bio siguran da će dečak iskoristiti priliku da svedoči. On je godinu dana bio u izolaciji, bez mogućnosti da daje izjave za medije. Zbog toga, kada je dobio priliku da bude u centru pažnje, iskoristio ju je da se medijski eksponira. Njegova hladnokrvnost i činjenica da je okrivio svoje roditelje za zločin govori o njegovoj želji da se distancira od odgovornosti i stavi fokus na druge. On je ovo masovno ubistvo unapred pripremio, i uprkos tome što je njegov postupak bio nasumičan po pitanju žrtava, njegova priprema za zločin bila je vrlo detaljna.
Rašević se dotakao samog svedočenja dečaka ubice.
- Kao novinar koji je pratio ovaj slučaj od početka, mogu reći da smo svi bili iznenađeni kada je dečak odlučio da svedoči. Bilo je očekivano da će iskoristiti pravo da se brani ćutanjem, ali on je odlučio da govori. Njegovo svedočenje oslikava odnos koji je imao sa roditeljima pre zločina, a koji je bio daleko od skladnog. Njegova hladnoća tokom svedočenja, kada je rekao da ne oseća nikakvu emociju prema roditeljima, šokirala je sve prisutne. Ovaj dečak je od samog početka ukazivao na ozbiljne poremećaje u porodičnim odnosima, što je samo dodatno potvrđeno tokom svedočenja.
- Kao neko ko je lično potresen ovim događajem, mogu reći da se bavimo ovim slučajem, iako ovo zapravo nije samo slučaj – ovo je najveća tragedija koja je zadesila naše društvo u poslednjih nekoliko stotina godina. Na suđenju, koje će tek doći, proći će kroz sve posledice, dok roditelji ubijene dece svakodnevno, kada se probude, prolaze kroz bol koji ne mogu ni da zamislim.Oni su juče došli na suđenje, ponašajući se izuzetno civilizovano i dostojanstveno. To je bio njihov prvi susret, nakon više od godinu i po dana, sa detetom koje je ubilo njihovu decu. Jedna majka je na društvenim mrežama napisala da će zauvek želeti da živi u tom drugom maju, kada je njeno dete reklo: ‘Maki, volim te.’ Istovremeno, tog istog dana, mali ubica je pisao svojoj majci da je mrzi. Te priče, te emocije su neverovatno snažne. Šta god mi radili, koliko god mediji pažljivo prate ovaj slučaj, neke stvari su nepovratne. Ovi ljudi, roditelji, moraju da nastave sa svojim životima, nadajući se da će kroz ovaj proces čuti nešto što će im bar donekle olakšati bol. Oni su, prema našim saznanjima, pripremili 250 pitanja. Samo je majka Andrije Čikića krenula da postavi pitanje, nakon čega se dečaku ubici navodno promenila boja lica, pa je intervenisano sa strane zbog njegovog zdravstvenog stanja - rekao je Rašević i dodao:
- Tokom svedočenja, pravio je duge pauze, ponekad i po dva minuta, kao da smišljeno pokušava da izbegne odgovornost ili povuče nekog sa sobom. Njegov iskaz, da ‘da tata nije imao pištolj, ne bih to uradio’ ili da ‘mama me kinjila’, ne drži vodu. Svi smo mi imali roditelje, svađali se s njima, ali smo posle toga izlazili napolje, igrali se s prijateljima i nastavili dalje. Međutim, tog dana, zbog nezadovoljnog deteta, izgubili smo mnogo srećne dece. Želim da ponovim njihova imena, jer oni nisu samo brojevi - to su Angelina, Ema, Katarina, Andrija, Ana, Bojana, Adrijana, Mara, Sofija i radnik obezbeđenja Dragan. Oni imaju imena i prezimena, i zaslužuju da ih se sećamo u najlepšem svetlu. A ovom dečaku treba da se bavimo na način koji zaslužuje, kao nekome ko je nedvosmisleno počinio zločin, iako za to neće odgovarati. Ipak, porodice ovih ljudi moraju da dobiju odgovore, na koje čekaju više od godinu i po dana.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs