Književnik i bivši ambasador u Austriji Dragan Velikić predstavio je preksinoć u Beogradu svoju novu knjigu "Bečki roman". Neobično delo je za samo tri nedelje prodaje, kako su saopštili iz "Lagune", prodato u dva tiraža. Događaji iz ličnog života i hapšenje njegovog sina Vida i optužba da je trovao svoje kolege i pacijente Velikiću su bili inspiracija za novi roman.
- Zadovoljan sam. To je stanje koje ne ljubim mnogo jer uspavljuje. Pitanje je da li ću ja još pisati. Započeo sam pisanje nove knjige pre "Bečkog romana". Mnogo energije sam potrošio na poslednji roman. Lenj sam. Međutim, samo u dokolici dolaze ideje. To je moj dobar alibi - rekao je Velikić na promociji u SKC.
Književnici od fikcije prave stvarnost, a Velikiću se dogodilo da od stvarnosti pravi fikciju. Banalnost optužbe Vida Velikiću da je trovao svoje kolege primerena je srednjem vuku i Staljinovoj Rusiji, a ne Beču. Autor je za novo delo uzeo junake oca Andreja i sina Pavla iz svog roman "Severni zid".
- Vodim računa kada pišem. Ne volim debele knjige. Imamo pet junaka na rendgenu. Andrej je izgubio oca sa osam godina u saobraćajnoj nesreći, pa sam time dobio prostor za njega. Kao što to inače biva u književnosti, fikcija nadrasta stvarnost. "Bečki roman" se čita i kao studija srednjoevropskog mentaliteta. Na širem planu to je priča o moći državnog aparata, o tome šta se sve krije u dubinama institucija, kako nastaju intrige i kako se sistem brani od pojedinaca koje doživljava kao opasnost. Na još širem planu to je metafora zavodljivosti zapadnoevropske civilizacije, koja iz daljine deluje kao obećana zemlja i privlači milione nesrećnika - rekao je pisac povodom novog romana.
On se osvrnuo i na svoju ličnu priču.
- Nisam baš takav gad kao što je otac u romanu (smeh). Više ta priča za mene nije bolna. Samo sam otkopao svet koji je bio skriven. Najteže je bilo ukrotiti događaje. Znam da ova moja knjiga nema greške - priznao je pisac.
Na kraju se osvrnuo i na život u Austriji, koja je sjajna zemlja, kako kaže, kad u nju odete kao turista.
- Niko ko Austrijanci ne brine o komoditetu. Kad kašljete u prevozu, već im smetate. Trista kad ode, bude fasciniran. Jeziva je ta njihova ljubaznost... Volim tu zemlju - zaključio je Velikić.