Pozitivni odnosi između roditelja i deteta predstavljaju ključnu tačku za njegov razvoj, posebno kada je reč o uspostavljanju ravnoteže između slobode i postavljanja granica. Roditelji se često pitaju kako da na pravi način priđu svom detetu, i uspostave te granice, a da ne izvrše pritisak.
Nekada su roditelji imali okvirnu ideju u kakvom će svetu živeti njihova deca, i pripremali ih za taj svet. Danas se brže živi, što sa sobom donosi neminovne promene, kako u roditeljstvu, tako i u odrastanju dece. Oni se uglavnom vode time da rade ono što u datom trenutku smatraju da je najbolje za njihovo dete.
- Očekivati da dete zna kako da deli i kako da sluša kada ima 2 godine nije normalno. Moramo da ih razumemo I da se spustimo na njihov nivo, i da shvatimo da njihov mozak još nije razvijen, treba mnogo vremena za to - rekla je jedna od sagovornica Kurir televizije.
Još jedan od građanina je istakao da dete ne može da živi pod celodnevnim obavezama, već mora imati vreme i da se igra.
- Roditelji su uvek imali prevelika očekivanja, nerealno sagledavaju mogućnosti svoje dece, i ubace ih u kombinacije za koje deca nemaju mogućnosti, i posle postaju frustrirana, tako dolazi do svih drugih problema, gde deca počinju da beže sama od sebe - bio je jedan od odgovora na ovu anketu.
Zato je važno da roditelji shvate da ne moraju da budu istomišljenici sa decom sve vreme i po svaku cenu.
- Najvažnije je shvatiti da deca uvek traže osećaj sigurnosti, a mi kao roditelji taj osećaj obezbeđujemo upravo kroz jasne postavljene granice. Granice im daju strukturu i omogućavaju im da razumeju svet oko sebe dok im sloboda unutar tih granica daje priliku da istražuju i grade samopouzdanje. Dobar primer je kada dete pokazuje interesovanje za određeni sport ili umetnost, umesto da ga usmeravamo na nešo što mislimo da je bolje za njega, važno je da ga podržimo u izboru i omogućimo mu da kroz slobodu razvija svoju strast i potencijale - istakao je Saša Stepanović, pedagog.
Negativan primer može biti kada roditelji previše kontrolišu svaki aspekt života deteta, jer takvo ponašanje često može dovesti do toga da ono postane nesigurno, nesamostalno i da u budućnosti ne zna da donosi odluke za sebe.
- Deca treba da se nauče da kažu ne, da kažu kad nešto ne žele, kad im nešto ne prija, zato što će i oni sutra biti odrasli ljudi, i isto tako imati kontakte sa drugim ljudima gde će morati da uspostave granice, ali isto tako i sa svojim porodicama, i sa svojim partnerima, a posle i svojoj deci - rekla je Dragana Ivanović, psiholog.
Dakle, savet roditeljima je da kada su u pitanju važne odluke koje se tiču njihovog zdravlja ili sigurnosti, tu granice moraju biti jasne i čvrste. Kada je reč o odlukama kao što su hobi, izbor karijere, važno da je da roditelji detetu budu podrška, a ne da nameću sopstvene želje i ambicije.