Pročitah nacrt potencijalnog zakona o oglašavanju, posebno deo koji se odnosi na oglašavanje posebnih priređivača igara na sreću, te zaista moram da primetim kako u ovom društvu nikako nismo odmakli od samoupravljačkog i krajnje nazadnog razmišljanja. Onaj ko je pisao te odredbe ozbiljno želi da uništi pre svega medije, ali i same priređivača igara na sreću, pod idiotskom i lažnom pričom o navodnoj borbi protiv zavisnosti od kockanja, koja inače nema nikakve veze s legalnim priređivačima igara na sreću.
Zavisnike stvaraju nelegalni priređivači, pa ako država hoće s tom opakom bolesti da se obračuna, neka se najpre obračuna s nelegalnim kladionicama i kockarnicama. Legalni priređivači imaju zakonski propisanu društvenu odgovornost u borbi sa zavisnošću od kockanja i odličnu saradnju s našim zdravstvenim ustanovama. Ove odredbe očito je osmislio određeni medijski lobi, koji je odlučio da medijima koji su uslovno rečeno režimski oduzme znatne prihode time što će kladionicama zabraniti da se reklamiraju. Inače, dosadašnji zakon je bio sasvim solidan u vezi sa ovom tematikom, ali nije se primenjivao. Sad je nekom palo na pamet da menja zakon zato što je država bila nesposobna da primenjuje stari zakon. Moram da priznam, skroz idiotska logika, ali sa ovim izmenama značajno će osakatiti medije koji jedva krpe kraj s krajem. Dodatno, neko nazovipametan osmislio je da zabrani javnim ličnostima da učestvuju u reklamama za kladionice. To se svakako kosi pomalo i sa Ustavom, jer ko može nekom da zabrani da zaradi igrajući ulogu u nekoj reklami.
Elem, zbog besomučne kampanje koja se u Srbiji vodi protiv kladionica, a u tome prednjači Đilasova Stranka slobode i pravde, koju deo vlasti ovakvim kretenskim normama potencijalnog zakona o oglašavanju podržava, priređivači igara na sreću doživljavaju ozbiljne probleme. Dakle, ako neko smatra da Srbija ne bi trebalo da ima sportsko klađenje, onda neka to i zakonom reguliše. Nije mi baš najjasnija logika takvog razmišljanja, tim pre što jedna Malta, koja je članica Evropske unije, čitavu svoju privredu zasniva na priređivanju igara na sreću. Velika Britanija ima ministra iz te oblasti, čitava Evropa donosi ozbiljne propise kako bi do savršenstva dovela industriju igara na sreću u tokove koji su skroz van sive zone. Hoćete reći da je Las Vegas nešto što je loše? Ili možda Makao, od kojeg Kina ubira ozbiljne prihode? Samo kod nas se ide na ubijanje ove industrije, ali zato kada malo zafali para za socijalne ustanove, domove zdravlja, Crveni krst, humanitarne akcije i slično, e onda su kladionice super... Ali ništa ne valjaju kada bi trebalo da se dodvoravamo javnosti i uvek su nam pogodne za ubiranje političkih poena tako što ćemo medijski da ih cipelarimo?
Otuda molim državu da odredbe koje predviđa nacrt Zakona o oglašavanju nikako ne prihvati, jer time što će žestoko udariti po legalnim priređivačima igara na sreću bez ikakvog razloga, urnisaće sve medije koji su na reklamama kladionica imali znatne prihode i ostaviće ih suludim zabranama oglašavanja kladionica bez tih prihoda.