Piše Ivo Andrić: „Ima u jednom delu našeg naroda ružne sklonosti da sa ruganjem reaguje pri susretu sa onim što im je do tada bilo nepoznato, novo. Takav naš čovek u Parizu će se prostački i glasno smejati na ulici kad vidi muškarca u sakou modernog, uskog, kroja, ili će u Berlinu pljunuti za ženom obučenom u pantalone…“
Pala nam je na pamet ova misao našeg nobelovca povodom zlobnih komentara i iščuđavanja što je prva dama Srbije Tamara Vučić otišla na put u neke zemlje Afrike u cilju jačanja prijateljskih veza Srbije sa njima.
Pisali smo već da su najžešće reagovali prištinski mediji, jer je supruga predsednika Srbije osim u Demokratsku Republiku Kongo, Esvatini i Zimbabve, posetila i Keniju, da bi u razgovoru sa premijerom Musaliom Mudavadijem pokušala da predupredi najavljeno priznavanje Kosova. Ali, ništa blaže ovu afričku diplomatsku mini-turneju nisu ocenili ni Šolakovi mediji u Beogradu.
Dnevni list Danas se, tako, pita: „U kom svojstvu je Tamara Vučić na drugoj po redu afričkoj turneji“, a Novoj nije jasno: „Kojim dobrom Tamara Vučić u Africi?“
Našim „prostacima u Parizu“ učinilo se ovog puta da imaju Vučića u šaci, da je slanjem supruge u dipomatsku misiju počinio prekršaj u svojoj službi, ako ne zakonski, onda običajni. I digli su se na zadnje noge, i zagalamili, po ko zna koji put: „Vučić je kriv!“
„Razglavili su vilice, a otud, iz prazne glave, samo promaja bije!“, što rekao onaj ruski pesnik.
U diplomatskim udžbenicima svih zemalja sveta jasno se ističe značaj „neformalne diplomatije, čiji su akteri često baš supruge zvaničnika.
Još je pre sto šezdeset godina knjaz Mihailo poslao u London svoju suprugu Juliju da od britanske kraljice Viktorije traži podršku za isterivanje Turaka sa Balkana. Svi detalji te misije opisani su i dokumentovani, ali treba čiati knjige, ne piše baš sve na Instagramu!
O ulozi Raise Gorbačove i njenim susretima sa evropskim zvaničnicima, takođe postoji mnogo zapisa.
Ali, ako Šolakovim novinarima može i da se oprosti što su neuki, nedopustivo je da ne vode računa o onome što su sami psiali.
A izveštavali su naširoko o poseti ukrajinske prve dame Olene Zelenske Vašingtonu, i nisu se čudili šta žena predsednika Ukrajine bez muža radi u Kongresu SAD!
I ne samo to: I Danas i Nova pisali su i o poseti Oleene Zelenske (bez muža!) Beogradu, gde je „vodila bilateralne razgovore sa Tamarom Vučić“!
Tada se nisu čudili i ničemu se niosu rugali. Uredno su zabeležili da je Srbija poklonila 5.000 laptopova deci Ukrajine i da se Olena Zelenski zaahvalila.
A kad Tamara Vučić to isto uradi u Najrobiju, kad praćena prvom damom Kenije pokloni tablete kenisjkim osnovcima – onda „šta će tamo?“!
To se onda zove „nezavisno novinarstvo“?
Nezavisno od pameti ili nezavisno od istine?!
Ivo Andrić je, kao što mu i priliči, bio decentan, odmeren.
Mi bismo ovakvo novinarstvo, to bukanje čiji je koren u neukosti i zloj volji, nazvali gedžovanskim.
N.N.