Aleks je Amerikanac koji je oženjen Srpkinjom i već pet godina živi u Beogradu sa njom, njihovo troje dece, ali i sa taštom, tastom i podstanarima.
On je za jutjub kanal "Attic life", koji takođe vodi stranac koji živi u Srbiji, ispričao šta mu se ovde sviđa, koje su sličnosti i različitosti u odnosu na život u SAD.
- Ovo je Aleks, a ovo je kuća u kojoj živi sa suprugom Srpkinjom i njihovo troje dece. Možete li zamisliti kako je Amerikancu da živi u velikoj kući sa velikom srpskom porodicom? On živi u Srbiji skoro pet godina i radi na daljinu za jednu kompaniju u Americi. Iskusio je noćni život u Njujorku i Los Anđelesu, ali sada uživa u rakiji u dvorištu mirnog beogradskog naselja - navodi autor snimka na svom kanalu.
Aleks u podkastu objašnjava da još uvek ne govori dobro srpski, ali nešto je i naučio.
- Znam da kažem: "Ja sam super, nikad bolje. Život je dobar" - priča Aleks sa osmehom objašnjavajući da za sve vreme ovde nije naučio nijednu negativnu reč.
- Prednost odgajanja dece u Srbiji je ta što mogu da se druže sa drugom decom. Kada odeš u park, tamo uvek ima dece, a to baš i nije tako u SAD. Tamo su svi skoncentrisani na to da imaju svoju kuću i lepo dvorište. To smo videli i kada smo otišli da posetimo moju majku. Ona živi u lepom predgrađu. Tamo svi imaju dvorište i u njemu igralište za decu, ali se na igralištu niko ne igra. Svi te zovu da dođeš kod njih, da se deca igraju, ali to je zato što niko neće da izađe iz kuće. Svi hoće da ostanu kod kuće i da ti dođeš kod njih. A ovde ima manje mesta za dvorišta, tako da u parkovima uvek ima dece, a to nije nešto što se viđa u SAD.
Drugo, kaže on, kada u Srbiji vidiš starijeg čoveka kako sedi u parku, gleda decu i prokomentariše da su slatki - to je ovde nešto normalno, pozitivno i lepo. U SAD nije uobičajeno.
- Ako tamo vidite starijeg čoveka kako posmatra grupu dece, odmah počnete da razmišljate šta nije u redu, šta se dešava... Zašto je ovaj tip ovde? Šta pokušava? - kaže on i dodaje da u Srbiji jednostavno opuštenije i da se deci dozvoljava da budu deca. Ne morate ih, kako kaže, držati na povodcu, a to je način na koji on želi i da njegova deca vide svet.
- Ne želim da se plaše sveta. Mislim, moraš biti oprezan, ali ne želim da se plaše svega. Ovde je sasvim drugi nivo međusobnog poverenja i društvo je onakvo kakvo bi trebalo da bude. Kada je moja žena bila trudna, ovde uopšte nije čekala u redovima. U prodavnicama su je puštali i muškarci i žene. To se ne bi desilo u SAD. U manjim mestima - da, ali ne i u velikim gradovima i to je nešto što je stvarno kul u vezi sa Beogradom.
Aleks kaže i da su njegova deca još uvek u obdaništu i da mu se sviđa što su vaspitači prisni sa decom.
- Oni zaista vole decu, a u SAD je to malo više posao. Tamo postoji i više ograničenja. Ovde kada deca odu na izlet dobijam snimke i fotografije kako ih vaspitači grle i ljube, nežni su. prema njima. Ja to volim. U SAD to ne smete raditi.
Aleks kaže da je, prema njegovim mišljenju, Njujork grad koji pruža najviše mogućnosti, ali se za te prilike, kao i svuda treba boriti. Ljudi u Njujorku nemaju vremena za ćaskanje, oni grabe...
Glavna razlika između evropskog i američkog načina života je, kaže Aleks, sam tempo života.
- Znam da je to kliše, ali tempo života je veoma različit. Znate, u SAD ste uslovljeni da budete produktivni. Nekako i morate, jer se osamostaljujete rano i stižu računi, dolazi stanarina, imate stvari koje morate da platite... A onda uvek postoji nešto više, još više, i morate da nastavite da se krećete. Ovde nije baš tako. Cenim to jer mi omogućava da usporim i budem zaista prisutan - kaže on napominjući da je to malo nezgodno kada mora da nađe majstore ili neke druge pouzdane ljude da završe neki posao.
On smatra i da se ljudi ovde i u SAD ne razlikuju puno, samo je okruženje drugačije.
U Americi je, navodi, normalno da se deca odsele od kuće kada dođu u neke godine, ali "ovde se živi kao u proširenoj porodici".
Amerikanci zaista vole svoju privatnost, pa taj odnos sa rođacima, koji se pojavljuju često bez i da se najave, za njih je malo čudan.
- Ali, što više živim u ovoj sredini, to više vidim privlačnost toga. Međutim, u svemu mora postojati balans... Nego, ono što je važno je da, ako imate kuću i živite sa svojom porodicom, vaši troškovi onda verovatno nisu veliki. Jednostavan konobarski posao verovatno pokriva sve. Za mene je to razlog više da kreneš i uradiš nešto više. Idi, probaj nešto više, pucaj na nešto, jer, ako i ne uspeš, bar imaš gde da se vratiš. Kada imate tu sigurnosnu mrežu, kao što Srbija pruža, mladi imaju i više razloga da počnu da riziku. Najgora stvar koja vam se može desiti je da se vratite tamo gde ste počeli - kaže Aleks i dodaje da mnogi Amerikanci misle da je američki san mrtav, jer ne žele da se bore i prilagode.
- Mnogi misle: "Živim u Americi i to automatski znači da bi trebalo da imam sve što mi je potrebno". A to jednostavno ne funkcioniše tako. Zabluda o američkom snu je da imate pravo na njega. Možda je novi američki san upravo preseliti se u neku zemlju poput Srbije. Naš pasoš nam omogućava da putujemo na mnoga mesta. Možda je novi američki san da privremeno živiš u Srbiji dok još uvek imaš posao u Americi... - pita se Aleks.
(Kurir.rs/ You tube Attic life/ Priredio: R. K.)