Povodom 100 godina postojanja Univerzitetske dečje klinike Tiršova, prestolonasledniku Aleksandru i princezi Katarini uručena su priznanja za poseban doprinos ovoj ustanovi, na Svečanoj akademiji koja je povodom velikog jubileja održana sinoć u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Njeno kraljevsko visočanstvo se, zbog finalnih priprema za jednu od najvećih humanitarnih manifestacija za pomoć dečijim bolnicama u Srbiji koja će biti organizovana krajem oktobra u Beogradu, a povodom obeležavanja 30 godina Humanitarne organizacije Lajflajn, trenutno nalazi u inostranstvu, pa nije mogla da bude sa svojim suprugom na svečanosti. Prestolonaslednik je ovom prilikom istakao kontinuitet, tradiciju koja postoji između Tiršove klinike i Karađorđevića.
„Moja baka Kraljica Marija bila je visoki pokrovitelj ove veoma važne zdravstvene ustanove i, još od njenog nastanka, jedan od najvećih dobrotvora, dok je ukazom mog oca, ukazom kralja Petra II, počela izgradnja nove zgrade. Moja supruga je nastavila njihov put i viziju, a veoma je simbolično da je prva donacija koju je princeza uručila Srbiji upravo bila za ovu bolnicu, 1993. godine, u vreme dok sam ja još bio državni neprijatelj i dok smo živeli u inostranstvu, što ovo dostignuće čini još više značajnim. Naravno, i nakon toga je nastavljeno sa pružanjem pomoći Tiršovoj, moja supruga je obezbedila i inkubatore, respiratore kao i drugu neophodnu opremu, kako bi pomogla medicinskim radnicima da spasu živote i sačuvaju zdravlje naše dece.
Veoma sam ponosan na svoju baku, oca, suprugu, na doprinosu Karađorđevića Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova. To je neraskidiva veza, pokazatelj najvažnije dužnosti Kraljevske porodice, da uvek budemo u službi svog naroda i otadžbine. To je trag u vremenu koji ostaje za večnost“, rekao je prestolonaslednik Aleksandar, saopštio Kraljevski dvor.
Priznanje Univerzitetske dečje klinike za poseban doprinos dobili su i Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, ministar zdravlja doc. dr Zlatibor Lončar, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, ambasador Srbije u Saudijskoj Arabiji ef. Muhamed Jusufspahić, predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, ministar zdravlja Republike Srpske dr Alen Šeranić i Nikola Petrović. Priznanja je uručio prof. dr Siniša Dučić, direktor Klinike, koji je svojim obraćanjem i otvorio skup.
„Veoma mi je žao što nisam mogla lično da prisustvujem i da zajedno sa mojim suprugom primim ovo priznanje, koje nam oboma mnogo znači. To je inspiracija da nastavimo naš rad u podršci našim bolnicama, našim divnim doktorima i medicinskim sestrama još jače, pomažući im koliko god možemo kako bi oni mogli da nastave svoj važan posao spašavanja života drugih.
Volela bih da sam u Beogradu, ali naše obaveze i misija koju sledimo u životu ponekad onemogućavaju da budemo na svakom mestu na kom želimo. Ali ono što me raduje je da sam posvećena divnom poduhvatu, te da ćemo vrlo brzo, 25. i 26. oktobra, prvi put u Beogradu okupiti ljude koji podržavaju rad Lajflajna iz svih pet kancelarija – Čikaga, Njujorka, Toronta, Londona, i Atine, koje sve rade pod mojim pokroviteljstvom. Svi oni neumorno, više od 30 godina, istraju u podršci narodu Srbije, a sada će biti svi zajedno u Beogradu, da ponovo podržimo naše bolnice i najugroženije pacijente, našu decu“, poručila je Princeza Katarina u poruci koju je poslala.
Predsednik Vlade Srbije je u svom govoru rekao: „Ima mnogo simbolike što je danas sa nama njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandar Drugi Karađorđević, jer je upravo za vreme vladavine njegovog dede Aleksandra Prvog Karađorđevića krenula ova ideja koja do danas traje, opominje i podseća da se stvari nisu slučajno desile, nego da smo imali pretke koji su dobro razumeli šta treba da se radi. Danas je pred nama jedna nova faza, mi smo danas krenuli sa gradnjom "Tiršove 2". Mislim da niko od nas nema dilemu da je jedan od najuzvišenijih poziva poziv da lečite i pomažete drugim ljudima, a kada to činite za decu onda je to ono najlepše i najdirljivije što možete da radite u tom uzvišenijem pozivu i profesiji, ali i načinu života.”
Reči gospodina Vučevića se praktično nadovezuju na kratki film koji je prikazan na svečanoj akademiji i prikazuje istorijat klinike i njen rad. U ovom filmu, na jednoj fotografiji sa lekarima se može videti i žena u crnini, odeći koju nosi u znak duboke žalosti. kraljica Marija, iako je bila teško pogođena smrću svog muža Viteškog kralja, iako je stopirala gotovo sve druge kraljevske dužnosti, nastavila je da posećuje bolnice i pomaže siročadi. Uprkos tragediji koja je pogodila, pomoć onima kojima je potrebna bila je iznad svega za kraljicu majku, što je neprolazna inspiracija, koja traje.