Evropski zakoni, posebno Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), stvaraju pravne prepreke koje otežavaju uvođenje ovih tehnologija na tržište EU.
Nedavno je OpenAI pokrenuo svoj napredni glasovni način rada u Velikoj Britaniji, ali korisnici u Evropskoj uniji i dalje čekaju na ovu funkciju. Ovo kašnjenje može biti rezultat zabrinutosti oko poštovanja GDPR-a, koji zahteva da se proizvodi ove vrste prethodno pregledaju od strane evropskih regulatornih tela.
Iako je ova funkcija zasad ograničena na vanevropska tržišta, očekuje se da bi mogla biti dostupna i u EU nakon daljih regulatornih prilagođavanja.
Da li kompanije koriste regulativu kao taktiku pritiska na EU?
Neki stručnjaci veruju da se ove kompanije, uključujući Meta-u i Apple, ne suočavaju samo sa izazovima vezanim za zakonodavstvo, već možda koriste pravnu situaciju kao taktiku pritiska na Evropsku uniju. Prema nekim mišljenjima, kompanije žele da uslove pod kojima posluju učine manje restriktivnim, pa odlaganje lansiranja tehnologija može biti način da EU razmotri olakšavanje pravila.
Na primer, Apple je najavio iPhone 16 sa ugrađenim AI funkcijama, ali te tehnologije neće biti dostupne u Evropi zbog zahteva Zakona o digitalnim tržištima (DMA), koji bi od kompanije zahtevao da otvori iOS sistem za treće strane, što Apple smatra bezbednosnim rizikom.
Sličan pristup ima i Meta, koja je predstavila nadogradnje za svoju AI platformu Llama, ali je takođe odlučila da te funkcije zasad ne budu dostupne na evropskom tržištu zbog zabrinutosti u vezi sa GDPR-om.
Izvor: Telegraf/Kurir/Darko Mulic