Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju Miholjdan, praznik kojim počinje jesen.
Miholjdan je praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, koga narod zove Sveti Miholj, pa otuda i naziv praznika, a koji je čitav život posvetio je hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi. Za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Kako mu ime kaže, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta, da bi živeo na osamljenom mestu, Sveti Kirijak je skoro ceo život proveo u pustinji.
Zaštitnik je moreplovaca, a bio je, kako uči hrišćanska crkva, močni iscelitelj i blagi utešitelj tužnih, ali je ceo život proveo bežeći od ljuske slave.
Po narodnom verovanju danas se ne radi po kući, ali valja završavati sve poslove izvan četiri zida, kako bi se spremno dočekala zima. Dozvoljene su sve vrste posla u bašti i dvorištu kako bi se sve pripremilo za zimu, jer se smatra da prava jesen nastupa upravo od Miholjdana. Ko nije spremio zimnicu, to obavezno treba da uradi na Miholjdan ili par dana oko ovog praznika.
Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome jer se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti poslom u polju, ali se iz kuće ide samo na "udovičke mobe" — gde se narod okuplja da pomogne ženi koja je ostala bez muža.
U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, a ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.
Rođeni na Miholjdan posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao – Miholjsko leto.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova, a monasi su ga poštovali kao utešitelja bolesnih, dok je bio i veoma poštovan. Poživeo je 109 godina.
Kurir.rs