Jure Čuvalo je rođen u Kanadi, preciznije u Torontu 12. septembra 1937. i važi za najuspešnijeg kanadskog boksera, s obzirom na to da je čak 21 put bio prvak svoje zemlje. Ipak, Jure ima hrvatsko poreklo - njegova majka Katica i otac Stipan su se iz Hercegovine, tačnije iz sela Grljevića koje se nalazi u opštini Ljubuški, preselili na daleki severnoamerički kontinent, pa je bivši profesionalni sportista zbog toga poznat i kao Džordž Čuvalo. Uspehe je nizao u ringu, a tragične situacije u životu, tri sina je izgubio zbog droge, dok je njegova supruga izvršila samoubistvo.
Čuvalo sad ima 87 godina i trenutno se nalazi u staračkom domu zbog demencije i nemogućnosti govora. Do ovakvog stanja dovele su ga godine teškog života o kojem je ranije rekao: "Teško je, nije lako. Toliko sam naviknut na tragediju, vrlo je čudna situacija, osećam to jedno ludilo oko sebe, kao da mi to treba, kao da ne mogu bez tragedije. Toliko sam puta bio udaren, teško udaren. Nokautiran", ispričao je za Večernji list. A, evo i kako je taj filmski put izgledao.
Talenat za boks je pokazao već tokom osnovne škole, a prvu borbu je imao sa 10 godina. Već sa 15 se našao u teškoj kategoriji, da bi sa 17 postao amaterski šampion Kanade. Postao je poznat kad je sa 18 godina nokautirao četiri suparnika i tako osvojio nagradu od 500 dolara. Postepeno je gradio svoju karijeru, pa kada je rešio da okači rukavice o klin 1978. mogao je da se pohvali sa 93 borbe - 72 pobede od kojih su 63 bile trijumfi prekidom meča, svega 19 poraza i samo dva remija. Ovim impoznatnim brojkama se pridružila i činjenica da Čuvalu nikada nije doživeo nokaut - pa čak ni od Muhameda Alija sa kojim se sastao dva puta.
Epitet "najbolje brade" dobio je po završetku karijere. "Do moje prve borbe sa Alijem 1966. niko nije ni spominjao moju bradu, ali posle toga postala je velika vest. Kada sam se penzionisao, neki novinari su je proglasili najboljom bradom u istoriji boksa. Ako je to istina, razlog za to su tri stvari: rođen sam sa kratkim vratom, trenirao sam da apsorbujem udarce i žvakao sam mnogo žvaka da ojačam mišiće vilice. Ponosniji sam na činjenicu da sam tokom karijere od 73 pobede, 18 poraza i dva nerešena meča imao više nokauta od Džeka Dempsija (47) i Džoa Luisa (51). Osim toga imao sam 64 nokauta, što je više od broja borbi Rokija Marčana, Alija, Frejzera i Tajsona".
Dva meča sa najboljim
Nizao je Kanađanin brojne uspehe, ali su mu borbe sa jednim od najznačajnijih sportista 20. veka obeležile karijeru. Sa Muhamedom Alijem Čuvalo se sastao dva puta, jednom 1966. kad je meč trajao 15 rundi, potom 1972. kad je trajao 12. Oba puta je Amerikanac pobedio, ali zahvaljujući odlukama sudija. Od najboljeg boksera svih vremena dobio je priznanje "najtvrđeg boksera" sa kojim se borio. Njegov prvi meč sa Alijem je bio i tema dokumentarnog filma "Poslednja runda: Čuvalo protiv Alija" iz 2003.
Bio je Kanađanin hrvatskog porekla svestan svoje snage: "Koliko god da je Muhamed Ali bio brz, uspeo sam da ga uzdrmam tri ili četiri puta. Dokazao je da ume da primi udarac. Dok su čitali odluku sudija, moj najstariji sin Mičel, koji je imao šest godina, popeo se u ring i zagrlio me je, sa suzama u očima. Bilo mi je žao mališe. Kada su me ljudi sretali, rekli bi: "Džordž, izdržao si 15 rundi sa Alijem", ja bih im rekao: "Ne, grešiš. On je izdržao 15 rundi sa mnom." Kada je meč završen, Ali je bio taj koji je morao u bolnicu jer je krvario. Ja? Ja sam otišao na ples sa ženom. Nema sumnje ko je bolje prošao", ispričao je Čuvalo.
Karijera van sporta
Čuvalo je u periodu između 1977. i 2005. zabeležio 12 filmskih uloga. Među njima je napoznatija ona u filmu Muha iz 1986, prema scenariju Dejvida Kronenberga. Pored toga glumio je i u filmovima: Nedostaješ mi, zagrljaj i poljupci (1978), Poslednji čovek koji stoji (1987), Povratak Eliot Nesa (1991), Lijeva ponuda (2005)...
Da nije ostvario trag samo u Kanadi dokazuje i statua koju je dobio u Sarajevu 2011. Takođe, dobio je i mesto u Kanadskoj Kući slavnih i bio je dobitnik priznanja za borbu protiv droge.
Život van ringa
Uspesi u ringu bili su obrnuto proporcionalni neuspesima van njega. Malo je reći da je Čuvalo imao tragičan život... "Ono što se desilo mojoj porodici i meni nakon što sam napustio boks bio je lični holokaust. Da svaki udarac koji sam ikad primio pomnožim sa 10.000, ne bi mogao da se meri sa bolom gubitka tri sina i supruge zbog droge i samoubistava", objasnio je Čuvalu.
Još kao mladić, sa svega 21 godinom oženio se sa petnaestogodišnjom Lin i njih dvoje su dobili petoro dece. Tragedija je počela sa gubitkom prvog sina, Džesi je izvršio samoubistvo 1985, a prethodno je bio zavisnik od heroina kao i ostala dva brata. Potom je drugi sin Džordž Li preminuo od posledica predoziranja drogom, a ista situacija se desila i 1996. sa njegovim trećim sinom Stivenom Luisom. Na tragičan sled okolnosti Čuvalova žena nije mogla da ostane prisebna, niti je našla snagu da nastavi, pa se posle četiri dana od smrti drugog sina ubila. Tako je bokser ostao sa sinom Mičom i ćerkom Vanesom.
Čuvalo je utehu pronašao u narednom braku, tri meseca posle smrti prve supruge oženio je 20 godina mlađu Džoanu, koja je već imala dvoje dece iz prethodna dva braka. Ipak, brojni udarci u privatnom i sportskom životu uticali su na njega, tako je 2018. sud dosudio da bivši bokser nije sposoban da utvrdi da li želi da se pomiri sa suprugom, s obzirom na to da je prethodnih godina živeo razdvojeno od nje.
Sada boluje od demencije, a kako to izgleda opisao je i njegov sin Mič: "Spreman sam se za dan kada ću izgubiti oca. Bio sam deo boksa celog života i to se nikad ne završi dobro. On je preživeo u surovom svetu boksa 21 godinu", ispričao je njegov sin u dokumentarcu. Kako navodi Mič, u redu je primiti jedan ili dva udarca, ali kad je broj veći od hiljadu kao što je to njegov otac doživeo to onda predstavlja smrt od hiljadu udaraca.
Kurir sport / Mondo
BONUS VIDEO: