Biznismen Bogoljub Karić u razgovoru za Kurir upitan da li mu nedostaje politika i hoće li se vratiti u političku arenu, kao iz topa odgovara:
"Ma ne. Ja sam ušao u politiku tada iz nužde. Pošto smo svi mi očekivali da će devehiljadite godine biti određenih promena, da će Srbi biti bolje. Srbija je doživela jednu stravičnu kataklizmu. Došli su novi, mladi ljudi bez ikakavog iskustva. Sahranili su osam decenija stvaranja Jugoslavije i Srbije, svaku fabriku koja je živela, radila, poslovala, svaku banku, osiguravajuću kuću, bilo šta što je bilo zdravo. Ne bolesno već zdravo. Oni su došli s ciljem da taj srpski kapital i biznis prenesu u ruke međunarodnim korporacijama, a naš narod, Srbe, pretvore u robove. Mi smo postali robovi devehiljadite godine, radili su sa nama šta su hteli, zatvarali fabrike, preprodavali i uništili čitavu industriju koja je stvarena veličanstveno od Tita, 1945. do te 2000. godine. Kakva takva i devedesetih godina, koja je teško preživela zbog ratova i tih problema, ipak je to jedna generacija izuzetno školovanih inženjera specijalista, ljudi one stare jugoslovenske, evropske, svetske škole".
Karić potom navodi:
"Ja sam ušao kao kao predsednik industrijalaca i preduzetnika da spasem 87.000 članova, koje smo mi imali tada, i da na neki način primoramo tadašnju vladu da ostavi te ljude da rade svoj posao i da se osloni srpska ekonomija na srpske preduzetnike, a ne samo na neke strance".
On je potom i istakao:
"Zahvalan sam tadašnjoj vlasti, koju je predstavljao Koštunica, što sam danas ovde i razgovaram sa vama, jer dva puta su pokušali da me ubiju, ali to, normalno nisu želeli, nego da me zaplaše. Inače da su hteli mogli su da me likvidiraju kad god hoće. Ja sam njima zahvalan zbog toga izuzetno što su mi omogućili da dođem do svojih 110 godina koje planiram da živim i provedem delimično u Srbiji i drugim zemljama.
"I sada bih podržao Borisa Tadića"
Navodeći i da je salata osnovni njegov imidž, Karić se u razgovoru za Kurir osvrnuo na 2004.
- Svim predsedničkim kandidatima bila je obezbeđena svečana sala, ali za Bogoljuba Karića tadašnji premijer je rekao da me pošalju u skupštinski podrum. I ja odem u skupštinski podrum jer navodno se sala rekonstruiše, a meni generalni sekretar Skupštine kaže: "Izvinite molim vas, naređenje takvo od Koštunice, vi možete samo dole". Ja kažem odlično, to znači da se oni plaše mene, idem tamo u podrum. Amerikanci imaju jednu lepu poslovnu rečenicu: "Ako hoćete nešto da uništite, dajte profesoru". I mi smo uspeli u tome, postavili smo profesora za predsednika i dobili smo razbijenu državu... I ja izlazim i oni kažu šta ćete vi prvo da uradite kao predsednik Srbije, a ja kažem njima jer vidim da je to jedno provokativno pitanje: "Prvo ću da zabranim izvoz salate iz Srbije koju može da proizvede svaka srpska domaćica". To je bila metafora za sve ono što se dešava u Srbiji, da se sve uvozi... I ta salata je podigla ceo srpski narod da smo mi dobili za 30 dana 24 odso. Onda su nam skinuli četiri odsto, pritisak Evropske unije, da mora da pobedi Boris Tadić i da drugi ne mogu ja da budem nego Toma Nikolić. I onda su oni to odradili i podelili naše procente drugima. I Toma je bio protivkandidat Borisa Tadića koga sam ja podržao potpuno kao demokratskog kandidata tada. I sada bih ga podržao isto.
Kurir.rs/M.K.
BONUS VIDEO