Dečije zarazne bolesti, kao što su boginje, zauške i varičele, mogu izazvati razne komplikacije kod odraslih osoba koje ih nisu preležale u detinjstvu, mogu čak zahtevati i ozbiljno bolničko lečenje. Primer je Dragan Marković (56) iz Smedereva, koji se pre nekoliko nedelja zarazio od svoje unuke. On je "izbegao smrti za dlaku", dok je njegova trogodišnja unuka prošla sa svega dvadesetak ospi po telu. Stručnjaci kažu da komplikacije kod odraslih zbog boginja mogu i te kako da nastanu, a zapaljenje pluća i mozga mogu da budu smrtonosni.
Boginje se najčešće javljaju kod dece, ali nije retkost da se pojave i kod odraslih u zrelim godinama. Lekari kažu da to nije ništa neobično, jer oni koji ih nisu preležali u detinjstvu preleže ih kasnije sa svojom decom. Ipak, taj period u odrasloj dobi može biti veoma rizičan.
Primer je Dragan Marković (56) iz Smedereva, koji je pre nekoliko nedelja preležao boginje. Kaže da su mu lekari rekli da ima sreće što je živ, a prepričao je agoniju kroz koju je prolazio desetak dana.
"Unukica je pre nekoliko nedelja u vrtiću dobila boginje. Vaspitačica je, moram priznati, upozorila roditelje da su se pojavile boginje u grupi, međutim snajka je na neki način i želela da Una što pre preleži boginje. Em je lepo vreme, ona ima pune tri godine, vakcinisana je… Ja nisam preležao boginje. Zapravo, ne znam da li sam ih preležao jer u mom zdravstvenom kartonu nije navedeno, a pokojna majka je govorila da nismo preležali ni ja ni brat. Inače, deda mi je u ratu umro od boginja", priča Dragan.
Kako dalje objašnjava, nije puno razmišljao o boginjama, pa čak i kada se govorilo o epidemiji u Srbiji. Pritom, dodaje, njegova starija unuka je već imala boginje.
„Marija je preležala boginje isto dok je bila mala i ja sam boravio kod nje najnormalnije i ništa se nije dogodilo. I onda je Una dobila boginje i ja sam isto bio takav, ravnodušan prema tome, međutim nekih desetak dana nakon što se ona zarazila, primetim ja da me svrbi glava. Nenormalan svrab, a ne znam šta je. Imam gustu kosu, pa ne mogu ni da vidim, ni da opipam kako treba. I na tome se završilo tog dana, češanje i češanje, kao da imam vaške“.
A onda je usledila temperatura i povraćanje.
„Sutradan sam se probudio u nekoj groznici. Nisam bio bolestan 30 godina, ako verujete, tako da nisam znao šta me je snašlo. Živim sam, a nisam želeo da mučim sina da dolazi, pa sam popio brufen i odležao taj dan u krevetu. A onda mi odjednom mučnina, a ništa nisam jeo. Samo sam pio vodu i sigurno litar vode sam i povratio. Pomislio sam da me je neki virus dohvatio. Već u toku noći nisam bio dobro. Morao sam da pozovem hitnu“.
Gušenje, malaksalost, povraćanje krvi
Dragan objašnjava da je već bio „iznemogao“ kada su službenici hitne pomoći pokucali na vrata. Srećom pa su bila otvorena.
„Nisam mogao da ustanem, doktorka mi je kasnije rekla da je izgledalo kao da sam bio u budnoj komi. Ja sam video te ljude kad su ušli, ali ja nisam mogao da pričam, nisam mogao da pomerim telo, apsolutno ništa. Nisam mogao da kašljem, a osećao sam da mi se puno kašlje. Već kad sam stigao u bolnicu, odmah su me pitali da li sam preležao boginje. Ispostavilo se da su mi po leđima i stomaku bile ospe“, priseća se on.
Ali, tu nije bio kraj njegovom mukama.
Zaraza se, izgleda, tek širila, a Dragan je bivao sve lošijeg zdravstvenog stanja.
„Ljudi moji, ja sam imao takvu upalu pluća, kao da me je strefilo ne znam ni ja šta. To je bio horor, horor. Gušio sam se na svakih sat vremena, imao sam ospe po grlu, jedva sam gutao, bolela su me pluća, ruke, ma sve. CRP mi je bio viši od 400, bukvalno se toliko zakomplikovalo, da ni doktori nisu shvatali zbog čega se krv pojavljivala pri skoro svakom jačem kašlju. Doktori su rekli mom sinu da se zapaljenje pluća javlja kod svake dvadesete obolele osobe i da oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije. Izbegao sam smrt za dlaku“, kaže Dragan koji se još uvek nije oporavio od boginja.
U bolnici su ga zadržali desetak dana, a posle toga, narednih mesec dana imao je terapiju antibiotika.
„Ja sam stekao trajni imunitet, ali virus ostaje u organizmu i može kasnije pri padu imuniteta da izazove kliničku sliku ‘Herpes zostera’. Tako mi je rečeno. Tako da sam onda vukao neku infekciju, pa mi je imunitet oslabio, bio sam sav kilav nedeljama… Ne daj Bože nikome, zaista“, priseća se.
Boginje kod odraslih mogu biti opasne
Epidemiolog dr Zoran Radovanović potvrđuje da boginje kod odraslih osoba jesu opasne.
„Klinička slika ume da bude loša, ali se i to uspešno prevazilazi. Baš su retki slučajevi kada dolazi do komplikacija. Kod odraslih pacijenata danas najčešće viđamo srednje, takozvane ovčije boginje i to kod onih osoba koje ih nisu preležale u detinjstvu, pa kad postanu roditelji, preleže ih zajedno sa decom. Ali, za razliku od dece mlađeg uzrasta gde ova bolest gotovo uvek protiče sa blagim simptomima uz minimum komplikacija uz mirovanje i toaletu promena, kod odraslih ide sa visokim temperaturama, mnoštvom promena i na koži i na sluznicama i vrlo često uz sekundarne bakterijske komplikacije“, objašnjava dr Radovanović.
Dodaje da su komplikacije najteže kod iskorenjenih velikih boginja, ali da i lakši oblici naruše imunitet.
„Tako da nisu retki bronhitisi, upale pluća, srednjeg uha i slično. Aktivna imunizacija je najbolja prevencija, ali ukoliko se bolest već pojavi, onda pomaže izolacija pacijenta uz mirovanje 21 dan i simptomatsku terapiju“, navodi epidemiolog.
Kurir.rs/Nova