Sanja i Mića Simić obeležili su pomenom na groblju godinu dana od smrti sina jedinca Andreja (14), koga je 5. oktobra 2023. sa 37 uboda nožem ubio vršnjak M. M. u svojoj kući u Niškoj Banji. Na parastosu je bilo mnogo ljudi, ali i školskih drugova i drugarica koji su se setili ovog nedužnog i uvek veselog dečaka.
Roditelji ubijenog Andreja, kao i baka i deka, nekako se drže, ali samo oni znaju kako im je posle nenadoknadivog gubitka. Andrejevi otac i majka kažu za Kurir da se osećaju kao roditelji đaka ubijenih u OŠ "Vladislav Ribnikar" jer su, kao i oni, suočeni s činjenicom da roditelji dečaka ubice ne žele na sebe da preuzmu odgovornost zbog postupka svog sina!
Mića Simić kaže za Kurir da ne može da shvati da roditelji maloletnog ubice ne pokazuju "ni trunku griže savesti"!
- Najviše nas boli što smo doživeli nešto najstrašnije što bilo kom ocu i majci može da se dogodi, a roditelji dečaka ubice se ponašaju kao da ni na koji način nisu odgovorni za ono što je njihov sin uradio! To vidim i rezonujem po potezima koje povlače. Dečak ubica je nosio ranac s mačetama i noževima po Niškoj Banji, bezbroj puta sam ih opominjao da nešto nije u redu s tim dečakom, da se čudno ponaša, da nosi sečiva i po gradu, ali taj problem su gurali pod tepih i uporno negirali da imaju problema sa sinom. Zato smo sada pokrenuli i privatni parnični postupak protiv njih. Nama je jasno da dečak ubica zbog svojih godina ne može da bude krivično odgovoran, ali je protiv njegovih roditelja pokrenut krivični postupak zbog sumnje da su počinili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Tražićemo, takođe, i odgovornost škole u koju su obojica išla jer nikako nisu reagovali na naše apele i upozorenja. Ja sam tek kasnije, u razgovoru sa ostalom decom, video koliki je problem imao dečak koji mi je ubio sina. Sada vidimo i koliko je Andrej želeo da mu pomogne, ali nije bio svestan da ovaj može da ga ubije - objašnjava Mića Simić.
On kaže da cela porodica gotovo svakodnevno odlazi na Andrejev grob.
- Koliko god da nam je teško zbog gubitka jedinca koji nikome nikada ništa nije skrivio, sada se suočavamo s nekim stvarima u tom procesu i jednostavno ne mogu da verujem šta nam se događa. Mi roditelji prvo smo imali status svedoka, što je apsurdno, a tek naknadno nam je dodeljen status oštećenih. Apsurd je i da je maloletni ubica oštećena strana u postupku! U Osnovnom javnom tužilaštvu su nešto čekali deset meseci i sad smo mi, zapravo, posle godinu dana od smrti sina i dalje na početku! Duboko sam ubeđen da za to odugovlačenje nije bilo potrebe, a od pre dva meseca se radi kako je ranije trebalo. Sve te priče da su tužilaštva pod pritiskom i slično nisu održive. Time se kupuje vreme - priča Mića Simić.
Sagovornik Kurira navodi da druga strana odugovlači ceo postupak.
- Kad smo bili da dajemo izjave, došao je pravni zastupnik porodice dečaka ubice i tražio izuzeće članova svih tužilaštava po vertikali. To je, istina, malo neobično, a mislim da to pokazuje neku vrstu kupovine vremena. Između ostalog, razlog za tako nešto, po rečima njihovog advokata, jeste to što se slučaj prebrzo odvija, a mi smo čekali deset meseci da se krene sa dna. Sada čekamo odgovor Republičkog javnog tužilaštva povodom ovog zahteva druge strane. Mi nemamo ni uvid u dokumentaciju, tražili smo da se veštači telefon i kompjuter dečaka ubice. To bi možda moglo da nam ukaže koji mu je bio motiv da nam nanese takvu bol, ali zasad ne znamo da li se to obavilo. Uvereni smo da bi ta veštačenja ukazala na mnogo važnih stvari iz predmeta - zaključuje Mića Simić u razgovoru za Kurir.
Kurir/Marko Smiljković