Povodom 83. godišnjice stradanja 2.950 nedužnih civila iz Draginca i okolnih sela koje su u oktobru 1941. streljali nemački okupatorski vojnici danas je u tom lozničkom selu održana državna komemorativna svečanost. Posle pomena služenog stradalim seljanima, uz državne i vojne počasti povodom Dana sećanja, na spomen-kosturnicu najveće grobnice seljaka na Balkanu vence su položili državni sekretar Đorđe Todorov, predstavnici Grada Loznice, Centra za kulturu ‘’Vuk Karadžić’’, MZ Draginac, OŠ ‘‘14. oktobar’‘, Memorijal ‘‘Draginac’‘, đaci kao i više udruženja građana za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i potomci stradalih.
Draginac je bio poprište nepojmljivog straha i ratnog užasa jer su nemački okupatori izvršili stravične zločine nad nevinima, kazao je Todorov i naveo da ‘’sećajući se svih stradalih osećamo duboku tugu, ali i odgovornost da činimo sve što je u našoj moći da se takvi užasi nikada ne ponove’’.
- Naša je obaveza da prenosimo istinu o tome šta se ovde desilo i ne dopustimo da zaborav prekrije nevine žrtve draginačke tragedije. Stojeći ovde, na mestu patnje, sećajući se i pominjući žrve strašnog zločina neka naše reči budu znak poštovanja i nose poruku mira i solidarnosti u budućnosti. U nama nema prostora za mržnju, naš narod nikada nije mrzeo druge, mislio da je nečiji ljudski život stostruko vredniji od drugoga niti je otimao od drugih. Njihova strašna žrtva neka bude putokaz mira i slobode koja je plaćena najvećom cenom. Hvala vam što ste ovde gde održavamo kulturu sećanja toliko neophodnu za naš stradali narod, neka nikada ne budu zaboravljeni – poručio je državni sekretar.
Zamenik gradonačelnika Loznice Petar Gavrilović rekao je da je Draginac najveće stratište seljaka na Balkanu, ‘’simbol stradanja srpskog naroda od strane nacističkog okupatora’’.
- Hrišćanski je oprostiti i oprostiti moramo, ali zaboravili nismo, nikada nećemo i ne smemo! Evo 83 godine kasnije, rane polako zarastaju, ali ožiljci će večno ostati, kao podsetnik i upozorenje da nikada više ne budemo lakoverni, nikada više ne dozvolimo da nam se ovo ponovi, nikada više ne dozvolimo ovakva stradanja našeg naroda. Naša je sveta dužnost, kako prema stradalim precima, ništa manje i prema potomcima, da negujemo kulturu sećanja, uvek se i na svakom mestu isključivo istinom i činjenicama borimo protiv revizije istorije, ne dozvolimo da u svetlu novih geopolitičkih okolnosti krvnik postane žrtva, a žrtva krvnik, jer malo koji narod na svetu je tako često bio na ispravnoj strani istorijske pozornice, a tako mnogo stradao i ispaštao, kao što je srpski – kazao je Gavrilović.
Nastavićemo da istorijske činjenice nazivamo pravim imenom i večno ćemo pamtiti sve žrtve bezumnog terora 1941, od Draginca, Kraljeva do Kragujevca. Nemački okupatorski vojnici pobili su od 13. do 19. oktobra 1941. meštane Draginca i više jadarskih sela, ubijajući starce, žene, decu, a najmlađa žrtva bila je todnevna beba. U samom Dragincu bilo je najmasovnije streljanje, za četiri dana likvidirano je 1.379 civila. Naredba generala Franca Bemea da za jednog ubijenog nemačkog vojnika treba streljati 100, a svakog ranjenog 50 zarobljenika primenjena je u jadarskim selima. Ubijanje u Dragincu prvi je masovni zločin nad civilnim stanovništvom na prostoru Srbije u Drugom svetskom ratu i prethodio je streljanima civila u Kraljevu i Kragujevcu koja je nekoliko dana kasnije počinila nemačka vojska.
Organizator državne ceremonije u Dragincu su Vlada Srbije, Odbor Vlade za negovanje tradicija solobodilačkih ratova Srbije, Grad Loznica i Centar za kulturu ‘’Vuk Karadžić“ Loznica i MZ Draginac.
Kurir.rs/T. Ilić