Kineska vojska je ponovo započela vojne vežbe u blizini Tajvana, naglašavajući svoj stav prema "separatističkim aktivnostima" tajvanskih snaga za nezavisnost. Dok Peking ove vežbe opisuje kao "neophodne za očuvanje suvereniteta i nacionalnog jedinstva", Tajvan je u stanju visoke pripravnosti. U kontekstu ovih događaja, Sjedinjene Američke Države upozorile su Kinu da njeni potezi mogu izazvati eskalaciju napetosti.
O ovoj situaciji se raspravljalo u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji, gde su se gosti dr Rajko Petrović, sa Instituta za političke studije, Ognjan Stošović, sinolog, i Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu bavili ozbiljnim geopolitičkim implikacijama vojne eskalacije u Tajvanskom tesnacu, analizirajući odnose između Kine, Tajvana, i Sjedinjenih Američkih Država.
Ognjan Stošović, sinolog, osvrnuo se na istorijski i politički kontekst situacije:
- Pre svega, bitno je razumeti kako Narodna Republika Kina posmatra Tajvan. Za Peking, Tajvan je provincija Kine, iako on trenutno ima drugačiji status u međunarodnoj areni. S obzirom da Tajvan nikada zvanično nije proglasio nezavisnost, Kina svako odvajanje od njenog suvereniteta smatra neprihvatljivim. Tajvan je postao ključno pitanje za Kinu, ali i za zapad, posebno Sjedinjene Američke Države. Peking ovo pitanje doživljava kroz prizmu svog suvereniteta, dok Zapad posmatra Tajvan kao važnu stratešku tačku, ali i sferu interesa.
Stošović je naglasio da Kina odgovara na sve jače pritiske iz Tajvana vojno:
- Kako Tajvanski zvaničnici sve više flertuju sa idejom nezavisnosti, Kina odgovara vojnim vežbama, koristeći ove manevre da jasno naglasi da je vojna intervencija na stolu ako bi Tajvan krenuo ka zvaničnom proglašenju nezavisnosti. U ovom trenutku, vežbe Kine su usmerene na slanje poruke, ali ako tenzije nastave da rastu, sve je moguće.
Darko Obradović, iz Centra za stratešku analizu, dao je dublji uvid u američke interese u regionu i njihov značaj za globalnu bezbednost:
- Američka strategija prema Tajvanu nije nova. Od 1950-ih godina, Sjedinjene Američke Države su aktivno podržavale Tajvan vojno i ekonomski. Najnovija odluka američkog Kongresa da pošalje 9 milijardi dolara u vojnu pomoć Tajvanu jasno pokazuje da SAD neće dozvoliti da Tajvan padne pod kinesku kontrolu bez otpora. Ove vojne vežbe koje Kina sprovodi, nisu samo vežbe, to su ratne igre koje lako mogu prerasti u stvaran sukob. Zapadni saveznici poput Japana, Južne Koreje, pa čak i Indije, imaju strateški interes da očuvaju stabilnost u Indo-pacifičkom regionu.
Obradović je detaljno objasnio i geostrateške izazove s kojima se Kina suočava:
- Kina ima najveću pomorsku flotu na svetu, ali postoji veliki problem - Tajvan ima samo sedam tačaka pogodnih za iskrcavanje, a more između Kine i Tajvana je često nemirno.Ako Kina ne uspe u brzom prebacivanju svojih trupa na Tajvan, rizik da njen plan propadne je ogroman. Peking zna da bi vojna akcija protiv Tajvana automatski uključila Japan, Južnu Koreju, Filipine, Vijetnam, i Indiju, jer bi oni blokirali kineske trgovačke puteve.
Dr Rajko Petrović, sa Instituta za političke studije, osvrnuo se na šire geopolitičke posledice sukoba:
- Eventualni sukob između Kine i Tajvana ne bi bio lokalnog karaktera, već bi izazvao svetsku reakciju. Odbrana Tajvana je sada strateški prioritet za Sjedinjene Američke Države, jer Tajvan predstavlja ključnu tačku za kontrolu azijskog dela Pacifika. Ukoliko bi Kina zauzela Tajvan, američki strateški interesi u Indo-pacifičkom regionu bili bi ozbiljno ugroženi, što bi izazvalo reakciju Zapada, posebno SAD i njenih saveznika.
Petrović je takođe istakao značaj koji Kina ima u globalnim političkim i ekonomskim procesima:
- Od 1979. godine, kada je Narodna Republika Kina zauzela svoje mesto u Savetu bezbednosti UN, postala je globalni igrač zahvaljujući tehnološkom i ekonomskom razvoju. Međutim, Kina je sada suočena sa činjenicom da Zapad neće dozvoliti dalje širenje njenog uticaja na svetsku scenu bez otpora. Dok Kina jača svoje vojne kapacitete, Zapad već priprema odbrambene planove kako bi je zaustavio.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs