Neretko se dešava da kada imamo veliki problem i kada nam je potrebna stručna pomoć, nismo sigurni kome da se obratimo. Da li je to psihijatar, psiholog ili lajf kouč?
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Aleksandar Kontić, psihoanalitičar, član Psihoanalitičkog društva Srbije i Svetske psihoanalitičke asocijacije, kao i Evropske psihoanlitičke federacije, i Jovana Stanisavljević, praktičar koučing psihologije.
- Psiholog može biti onaj u školi, psihoterapeut, psiholog koji radi u ljudskim resursima, ali da bi se bavio psihoterapijom mora da prođe jednu ozbiljnu edukaciju nakon fakulteta. Može da radi kao savetnik, što su kraći tretmani, ali i veoma ozbiljan posao psihoterapeuta, što ne mora da znači da su u pitanju ljudi sa teškim emotivnim problemima, već razgovara sa ljudima o stvarima sa kojima ne mogu da se izbore - napravio je na početku podelu Kontić.
On je istakao i da kad su u pitanju lajf koučevi, to ne uključuje završen medicinski ili psihološki fakultet.
- Postoje razni ljudi koji sebe nazivaju koučem a da za to nisu sertifikovani već pružaju pomoć na osnovu iskustva, što bi se bolje klasifikovalo kao mentor. Da bi bili sertifikovani lajf kouč morate da imate ozbiljne sate rada sa klijentima i razne edukacije - rekla je Stanisavljević
Stanisavljević je objasnila i ko joj se najčešće javlja za pomoć:
- Najveći deo mojih klijenata su žene sa manjkom samopouzdanja ili osećaja vrednosti. Nekada im treba i pomoć da ostvare ciljeve ili žene koje su odlučile u kasnijim godinama da promene svoj biznis.
Kontić je objasnio i da je motiv onoga ko obavlja ovaj posao ključan u procesu rada sa pacijentom, odnosno klijentom.
- Mentalno zdravlje je postalo roba, a biće dosta potražnje za ta sredstva. Važno je da je motiv za ovakve poslove to da želi da razume i pomogne drugom, a tek onda dolaze materijalni faktori. Psihoterapeut i psihoanalitičar teže da njihovi klijenti jednog dana mogu sami da se nose sa svojim zaključcima. Opasnost je da ovakvi poslovi postanu iskorišćavanje i oslanjanje klijenta na autoritet koji je sporan - kaže Kontić.
Stanisavljević je rekla da je svesna da neki pacijenti nisu u njenom opsegu rada, ali je objasnila i kako u takvim situacijama postupi:
- Mora da se napravi granica dokle je moj domen rada. Nije svaki klijent za lajf kouča. Dešavalo mi se da dođu klijenti koji nisu za mene i pošaljem ih kod svog kolege psihijatra.
Na pitanje da li se u moderno doba previše olako koristi reč depresija, Kontić je objasnio da dok razumemo razliku između dva stanja, to nije problematično.
- Treba napraviti razliku između depresivnosti i teškog stanja depresije preko koje čovek bez pomoći na može da pređe. Dobro je to sada slobodnije ljudi idu kod psihijatra, ali moramo da pomislimo da li za svaku sitnicu mora da se trči kod nekoga - kaže Kontić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs