SRBIJA JE DEO BUDUĆNOSTI EU! Analitičari: Poruke sa samita u Berlinu vraćaju optimizam, ali...
Izjave Olafa Šolca i Ursule fon der Lajen nagoveštavaju da bi Zapadni Balkan iz čekaonice mogao da zakorači na trasu prečice ka članstvu u Uniji
Otvaranje samita Berlinskog procesa, koji je organizovan u Berlinu povodom 10 godina postojanja ove inicijative, obeležile su poruke velikog optimizma kad je reč o proširenju EU, a upućene su s najuticajnijih pozicija. Srbija je, zajedno sa Zapadnim Balkanom, viđena kao deo zajedničke budućnosti EU, što joj može otvoriti vrata da iz čekaonice zakorači na trasu prečice ka EU.
Jake reči
Nemački kancelar Olaf Šolc je kao domaćin samita poručio da je EU kompletna jedino sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom i da je krajnje vreme da te reči budu propraćene konkretnim delima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila je u fokus ovog skupa dosadašnja dostignuća, ali i budućnost u kojoj su svih šest partnera sa Zapadnog Balkana deo EU.
"Da se osvrnemo na naša dostignuća, ali posebno da gledamo napred, ka budućnosti u kojoj su svih šest zapadnobalkanskih partnera deo naše Unije", naglasila je prva ličnost EU.
Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da ovako ohrabrujuće poruke daju Srbiji razlog za optimizam jer potvrđuju da je posle deset godina hibernacije Berlinski proces i te kako oživeo.
"Počeo je da se praktikuje na izuzetno visokom nivou, kao što vidimo po učesnicima samita u Berlinu. Svetski događaji, pre svega rat u Ukrajini i drugi ratovi u komšiluku, uticali su da Evropa sagleda da joj je potrebno da bude sigurna u jednom svom neuralgičnom regionu kao što je Zapadni Balkan. Svi su došli u Berlin i mnogo jakih reči su izrekli i Šolc i Fon der Lajenova i mnogi drugi. Međutim, mi moramo biti oprezni prema takvim jakim najavama. Nije toliko problem u tome da li su zemlje Zapadnog Balkana spremne. Pre je problem u tome što je javno mnjenje skeptično prema proširenju u zemljama EU, a naročito u onim centralno-zapadnoevropskim koje su istorijski tu organizaciju osnovale. To je objektivno najveći uzrok zašto sve to ide tako presporo", objašnjava naš sagovornik.
Pozicioniranje
Božinović napominje da nije odlučujuće samo to već i politički razlozi koji određuju šta su Evropi trenutno prioriteti.
"To su sve razlozi da budemo oprezni optimisti. Srbija je sad imala nekoliko poseta i susreta s nemačkim rukovodstvom. Atmosfera, koja je bila prilično ledena posle nemačkih izbora, sada je promenjena. Ne treba da budemo ni naivni pa da očekujemo da će se neke stvari fundamentalno promeniti. Na temi Kosova oni se drže paralelizma i sam Šolc govori da obe vlade treba da ispune svoje obaveze. Zbog svega ovoga, skup u Berlinu nije revolucija, ali svakako vraća optimizam u sumornoj atmosferi koja sad karakteriše međunarodne odnose", zaključuje Božinović.
Nikola Perišić iz Centra za društvenu analizu ocenjuje za Kurir da je nova administracija u Briselu visoko na svoju agendu postavila pitanje proširenja EU, što pokazuje i niz sastanaka koji su održani u poslednjih nekoliko nedelja.
"Tu pre svega treba izdvojiti sastanke predsednika Vučića s Makronom i Šolcom, gde je rečeno da EU želi Srbiju u svom sastavu, a te državnike treba smatrati liderima unutar EU i njihove reči imaju težinu i na osnovu toga se može definisati pozicioniranje EU. Takođe, postoji i proaktivan odnos da se Prištini nametne omogućavanje protoka srpske robe na Kosovu. Postoji intencija da se u potpunosti primene svi potpisani sporazumi između Beograda i Prištine, što bi dovelo do rešavanja poglavlja 35, koje za Srbiju predstavlja najveći problem u priključenju EU. Međutim, i dalje u javnosti nemamo opipljiva rešenja po kojima bi se proširivala EU, ali i do 2029. godine treba očekivati određeni vid integracije država Zapadnog Balkana, pre svega Srbije i Crne Gore, koje su najviše napredovale", objašnjava Perišić.
Kurir.rs
Bonus video: