Dok nekoliko anketa stavlja jedno ili drugo ispred, njihovi rezultati uglavnom spadaju u granice greške.
Zbog sistema elektorskog koledža SAD, izbori neće biti odlučeni nacionalnim narodnim glasanjem, već kombinacijom država u kojima svaki od kandidata pobedi.
Kao i prethodnih godina, samo nekoliko država je zaista konkurentno, i na taj način dobijaju najveći deo pažnje kampanje u poslednjim nedeljama trke dok dve strane traže prednost na nekolicini mesta koja se mogu menjati.
Na poslednja dva predsednička izbora, o nekim od ovih država odlučivalo je samo desetine hiljada glasova od miliona datih, što bi značilo da jedan od kandidata mogu da pobede sa malom razlikom, bez obzira na to u kom pravcu ide ukupni nacionalni glas.
Na osnovu nedavnih izbora i trenutnih rezultata anketa, sedam država je definitivno u igri, uz nekoliko drugih koji bi mogli samo da prirede iznenađenje.
1. Arizona
11 elektorskih glasova
2016: Tramp +3,5%
2020: Bajden +0,3%
U izbornoj noći 2020. godine, Foks Njuz koji je naklonjen republikancima provocirao je Trampovu kampanju postavši prva velika mreža koja je proglasila da je Arizonu osvojio Bajden.
Bilo je potrebno nekoliko dana kako bi se većina drugih medija složila oko konačnog rezltata, dok je Bajdenova margina pobede bila ubedljivo mala (manje od 10.500 glasova od skoro 3,4 miliona).
Rezultat je bio utoliko više zapanjujući, jer nijedan demokrata nije osvojio državu još od Bila Klintona 1996.
Iako su demokrate zabeležile određeni uspeh u predsedničkoj trci u celoj državi, razgovori o tome da demografija države ide u njihovu korist tek treba da dovede do predsedničke pobede, iako država je krenula tim putem 2016.
Demokratski kandidati pobedili su i u guvernerskoj trci, i time zauzeli jedno od mesta u Senatu 2022. godine, što ukazuje da su baza stranke i operacije odziva birača u državi i dalje jake.
Bez obzira što je Haris vodila kampanju u državi, i dalje se smatra jednim od najtežih Bajdenovih "pikapa" za nju, te dva paralelna izbora mogu da joj pomognu.
Trka za mesto u Senatu na kome je bila demokrata, a kasnije nezavisna, Kirsten Sinema, će verovatno otići demokratama, a republikanci iz Arizone nominuju notorno nepopularnog tvrdokornog Trampistu u vidu "propalog kandidata" za guvernera Kari Lejk.
Ono što Arizonu čini posebnom jeste da je ona jedna od 10 država gde će birači moći da se izjasne o pravima na abortus putem glasačkih listića.
Kada je Vrhovni sud eliminisao federalno pravo žena na abortus, Arizona se vratila na drakonski zakon iz 19. veka koji ga je zabranjivao u gotovo svim okolnostima.
"Pro-čojs" kampanje sada se organizuju kako bi podržali meru gde bi se steklo pravo na abortus do tačke održivosti fetusa po ustavu države, pa će se odaziv demokratskih simatizera sigurno povećati.
2. Džordžija
16 elektorskih glasova
2016: Tramp +5,13%
2020: Bajden +0,23%
Izuzetno tesna pobeda Džoa Bajdena u Džordžiji bila je još jedan zapanjujući poraz Trampa 2020. godine, a država je odmah postala jedna od glavnih meta bivšeg predsednika u njegovoj kampanji za poništavanje izbornog rezultata.
Članovi Trampovog pravnog tima su se od tada suočili sa pravnim postupkom, posebno za napade na dva nestranačka izborna radnika, a i sam Tramp koji se suočava sa državnim krivičnim slučajem u kojem se navodi da je pokušao da se nepropisno umeša u rezultat pritiskom na državne zvaničnike.
Slučaj se delom bazira na zloglasnom telefonskom pozivu koji je obavljen uoči pobune 6. januara u kojoj je Tramp lažno tvrdio da je pobedio, izneo lažne tvrdnje o mešanju u izbore i zatražio od državnog sekretara da ''pronađe'' više od 12.000 glasova koji su bili potrebni da se izbori preokrenu u njegovu korist.
Sa raznolikom populacijom i ekspanzijom urbanih područja , Džordžija je već neko vreme demografski u trendu demokrata, i može se pohvaliti sa dva demokratska senatora.
Džordžiju je nedavno pogodio uragan Helena, zbog kog je republikanski guverner Brajan Kemp proglasio vanredno stanje u svim okruzima države.
Kao posledice, primećene su intenzivne dezinformacije o odgovoru na katastrofu od strane Bajeden-Haris administracija, ali je Kemp predsedniku pripisao zasluge jer je bio otvoren da prihvati njegove zahteve za pomoć.
3. Mičigen
15 elektorskih glasova
2016: Tramp +0,23%
2020: Bajden +2,78%
Zajedno sa Pensilvanijom i Viskonsinom (o čemu više u nastavku), Mičigen je jedna od tri države koje su Trampu donele pobedu na elektorskom koledžu 2016. godine, prelaskom u republikansku državu prvi put od 1988. godine.
Razlog tome je to što je pobedio Hilari Klinton u državi koja je imala "depresivan odaziv" među biračima najvećeg grada u državi, Detroitu, koji su prirodno naklonjeni demokratama.
Nakon toga, Bajden je povratio poverenje sa razlikom od 2,78 poena u pobedi 2020. godine, a Haris se nada nada da će održati državu demokratskom zahvaljujući velikom odzivu birača u gradu koji ostaje uporište stranke.
Ona takođe računa na to da će glasače odbiti veoma negativne poruke njenog rivala, Donalda Trampa, koje je njen tim iskoristio kao promotivni materijal za kampanju.
4. Nevada
6 elektorskih glasova
2016: Klinton +2,42%
2020: Bajden +2,39%
Jedina od svih navedenih država koja je glasala i za Hilari Klinton i za Džo Bajdena i nije postala republikanska još od 2004. godine, jeste Nevada.
Od tada se na nju gledalo kao na ključnu kolebljivu državu, a njen položaj je bio unapređen time što je među prvima u predsedničkim kalendarima i žestokim trkama za Senat obe stranke, uključujući jednu ove godine.
Ono što predstavalja ključ za osvajanje ove države jeste pridobijanje simpatija latinoameričke populacije koja je izborna jedinica u velikoj meri odstupila u korist demokrata u nedavnim predsedničkim ciklusima.
U nedavnim anketama se navodi da je Tramp, uprkos dugoj istoriji ekstremne raste retorike protiv imigranata iz Latinske Amerika, napravio prodor u ovaj blok, posebno među muškim glasačima.
Haris i Tramp su eskplicitino dopirali do Latinoamerikanaca u nedavnim događajima, ali su tonovi daleko različiti.
Tamo gde Haris da fokus na ekonomske mogućnosti i balansiranje bezbednosti na granicama sa poštenim tretmanom imigranta, Tramp je kritikovao "katastrofalni pad SAD jer demokrate žele da zabrane krave" prilikom skupa okruglog stola za Hispanoamerikance u Las Vegasu.
Demokrate iz Nevade imaju ukorenjenu organizacionu prednost, jer je Nevada dom pokojnog demokratskog senatora Harija Rida, koji je vodio svoju stranku u gornjem domu Kongresa za tokom većeg dela Obamine administracije.
Takozvana ''Rejd mašina'' preko koje je organizovao demokratsko glasanje u državi i dalje se smatra jednom od najefikasnijih predizbornih operacija u SAD, o čemu svedoči činjenica da država još uvek ima dva demokratska senatora, dok se za jednog od njih očekuje da će ove godine pobediti u trci za reizbor.
Tramp, u međuvremenu, ima dugu istoriju poslovanja u Las Vegasu, gde još uvek vodi hotel.
5. Severna Karolina
16 elektorskih glasova
2016: Tramp +3,66%
2020: Tramp +1,34 %
Severna Karolina je jedina kolebiva država koja je dva puta glasala za Trampa, a smatra se arhetipsko ljubičastom državom.
Iako ima demokratskog guvernera i dva republikanska senatora, poslednji put je glasala za demokratskog predsednika 2008. godine, i od tada se veruje da je u tesnoj borbi.
Sa naprednim poslovnim, obrazovnim i naučnim i tehnološkim sektorima, Severna Karolina je dom velikog broja studenata i mlađih radnika čije su vrednosti daleko bliže Haris nego Trampu.
U isto vreme, mnogi izabrani državni zakonodavci su veoma konzervativni.
Država je uvela jednu od najekstremnijih zabrana abortusa u zemlji, zabranjujući ženama da prekinu trudnoću nakon 12 nedelja , kada mnoge žene ni ne znaju da su trudne,zbog čega je gnev usled poništavanja osnovnih prava podstakao demokratske glasače da glasaju.
Baš kao i Džordžija, Severna Karolina je teško pogođena uraganom Helen, a zapadna područja države pretrpela su razorne poplave što čini državu težoj nego obično za glasanje i putovanje kroz poslednju etapu trge izbora, što takođe daje poteškoće tokom predviđanja rezultata nego na drugim "bojnim poljima".
6. Pensilvanija
19 elektorskih glasova
2016: Tramp +0,72%
2020: Bajden +1,17%
Poraz Hilari Klinton u Pensilvaniji je okončao nade da će postati predsednica, uprkos tome što je tamo vodila žestoku kampanju sve do noći pre izbora.
Pensilvanija, koja je višegodišnja kolebljiva država, dom je dva snažno demokratska grada, Pitsburga na zapadu i Filadelfije na istoku, sa daleko konzervativnijim centrom ruralnih zajednica i postindustrijskih gradova koji su u trendu republikanaca poslednjih decenija.
Opšteprihvaćeni model demokratske predsedničke pobede u Pensilvaniji je ostvarivanje velike margine u Pitsburgu i Filadelfiji i pobeda u borbi za umerenija predgrađa.
Trampova snaga, međutim, leži u povećanju izlaznosti u manje urbanim delovima države gde će Haris imati poteškoća da pridobije simpatije.
7. Vinskonsin
10 elektorskih glasova
2016: Tramp +0,77%
2020: Bajden +0,63%
Viskonsin je treći od tri republikanska pikapa koji su osudili Hilari Klinton 2016. godine.
Kao Mičigen, razlog njenom porazu je slab rezultat u urbanom Milvokiju i Medisonu, dok je Tramp postigao visoke marže u ruralnim oblastima.
U 2020. Bajden je uspeo da poveća svoju maržu u oba grada.
Kao i većina ovogodišnjih kolebivih država, Viskonsin je bio na meti Trampovog pravnog tima u svom nastojanju da poništi izbore, ali bezuspešno.
Takođe je domaćin trke za Senat, a demokrata Tami Boldvin brani svoje sigurno mesto.
Oba ovogodošinja predsednička kandidata su čvrsto ušli u Viskonsin, gde je Haris održala svoj prvi skup ovog leta nakon što je zamenila Bajdena u ulozi demokratskog kandidata, a republikanci su održali svoju konvenciju u Milvokiju.
U istoj areni, Haris se pojavila kako bi održala svoj govor koji se prenosio uživo na njenoj konvenciji održanoj u Čikagu.
Kurir.rs/Juronjuz/Priredio: P. P.
Bonus video: