Strah od rata u Evropi, a pored toga i rastuće siromaštvo najveće su brige mladih ljudi u Nemačkoj, pokazuje najnovija studija. Takođe, uočljivo je da se više nego ikad pre interesuju za politiku.
Stalni ratovi, sve dramatičniji uticaj klimatskih promena i rastuća politička polarizacija samo su neke od briga koje danas muče mlade ljude u Nemačkoj, pokazuje nova studija.
Pod naslovom "Pragmatizam između razočaranja i prihvatanja različitosti", u Šelovoj omladinskoj studiji za 2024. godinu anketirano je 2.509 adolescenata uzrasta od 12 do 25 godina. Teme su bile politika, društvo i životna sredina.
Autori studije, koja se sprovodi svakih pet godina, kažu da ona daje "nijansiran profil" generacije koja uviđa "i probleme i potrebu za akcijom".
Iako je studija otkrila da su mnogi mladi ljudi otvoreni za populističke stavove, nema znakova da se distanciraju od demokratije i šireg društva. Većina je, zapravo, optimistična u vezi s budućnošću i mogućnostima koje im država i društvo nude.
- Ovo je jedan od najzanimljivijih, ali i najzagonetnijih i najmanje očekivanih rezultata - kaže Matijas Albert, politikolog sa Univerziteta u Bilefeldu i jedan od autora studije.
Poverenje u državne institucije, politički sistem i demokratiju i dalje je visoko, uprkos kritikama zbog nedostatka rešenja koja nudi politika, kao i zbog strahova od rata i ekonomske situacije.
Najverovatnije objašnjenje za to, prema Albertovom mišljenju, jeste to što je današnja mlađa generacija iskusila ogromnu krizu pandemije korona-virusa, ali i to kako je demokratsko društvo uspelo da se izbori s njom.
- Većina njih, u svojim formativnim godinama, doživela je da vidi kako se društvo suočilo sa velikom krizom, na ovaj ili onaj način, i mislim da iz toga izvlače mnogo optimizma - kaže nemački politikolog.
Studija pokazuje da je među mladima uzrasta od 15 do 25 godina interesovanje za politiku značajno poraslo. To je deo dugoročnog trenda prisutnog u poslednje dve decenije: malo više od polovine njih izjavilo je da ih politika interesuje – u poređenju s istorijskim minimumom od nešto više od 34 odsto u 2002. godini.
Po prvi put uočljiva je manja razlika u interesovanju između polova, jer su devojke i mlade žene podjednako zainteresovane za politiku, kao i mladići. Spremnost svih mladih da se aktivno uključe u politiku porasla je sa 22 odsto u 2002, na 37 procenata u 2024. godini, a autori kažu da to nije samo kratkoročni efekat tzv. "Greta generacije".
Strah od rata u Evropi i siromaštvo na vrhu liste briga
U kontekstu rata Rusije u Ukrajini, strah od rata u Evropi našao se na vrhu liste briga mladih u Nemačkoj, sa 81 odsto ispitanih koji to navode kao mogućnost, a što je ogroman skok sa 46 odsto u 2019. godini.
Da se plaši siromaštva reklo je 67 odsto mladih, u poređenju s nešto više od polovine ispitanih 2019. Međutim, studija takođe pokazuje da sve manje mladih strahuje od nezaposlenosti ili nemogućnosti da nađu praksu – oko jedna trećina je to navelo kao brigu, što je najniži procenat od 1953. godine, otkad Šelova omladinska studija objavljuje podatke.
Klimatske promene (63 odsto) i zagađenje životne sredine (64 odsto) ostaju istaknute brige za većinu mladih, iako je znatno manje njih zabrinuto zbog zagađenja životne sredine sada nego u 2019. godine (71 odsto).
Sličan broj mladih zabrinut je zbog rastućeg neprijateljstva među ljudima, 64 odsto. To je za osam odsto više u odnosu na 2019. godinu. Više od polovine mladih ispitanika brine i ksenofobija (58 odsto), koja je mnogo češće pomenuta nego strah od daljih migracija u Nemačku.
Ruska invazija na Ukrajinu, Hamasov napad na Izrael 7. oktobra 2023. i naknadni vojni odgovor Izraela u Gazi, promenili su stavove mladih o određenim pitanjima, ukazuju autori studije.
Trenutno, 69 odsto mladih uzrasta od 15 do 25 godina, podržava snažan NATO, dok je samo šest odsto protiv. Autori studije pronašli su i veoma malo razlika između mladih u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i onih na Zapadu, kada je reč o mišljenju po ovom pitanju.
- Mladi su shvatili da svetska politika više nije nešto što je daleko od njih, ne može se izbeći - objašnjava Albert.
- Čak i ako nisi preterano zainteresovan za politiku, trenutak kada ukrajinska izbeglica ili izbeglica iz nekog drugog kraja sveta dođe u tvoju učionicu, moraš da razmišljaš o tome.
Među mladima uzrasta od 15 do 25 godina, 60 odsto je saglasno sa tvrdnjom "Rusija je napala Ukrajinu i mora biti kažnjena zbog toga", dok samo 13 odsto to vidi drugačije.
Međutim, osuda Rusije ne ide ruku pod ruku s neograničenom vojnom podrškom Ukrajini, polovina ispitanika želi da Nemačka vojno podrži Ukrajinu (44 odsto na Istoku i 52 odsto na Zapadu). Nasuprot tome, 24 odsto odbija vojnu podršku Ukrajini (22 odsto na Zapadu i 34 odsto na Istoku).
Sukob između Izraela i Gaze kontroverzna tema
Mladi uzrasta od 15 do 25 godina podeljeni su u proceni izraelskog vojnog odgovora naHamasov napad 7. oktobra 2023. Nešto manje od trećine mladih pozdravlja odluku Nemačke da stane na stranu Izraela – ali isto toliko njih to odbacuje, dok oko 27 odsto ostaje neodlučno.
Od ispitanih, malo više od polovine ispitanih je reklo da želi da Nemačka jasnije prizna patnje palestinskog stanovništva u Gazi – samo 11 odsto zauzima drugačiji stav, dok 26 odsto ostaje neodlučno.
Oko trećine mladih naglašava posebnu obavezu Nemačke prema Izraelu. Međutim, podjednako toliko mladih ima drugačiji stav i izričito se ne slaže, dok približno isti procenat ostaje neodlučan.
Postoje i velike razlike u mišljenjima po tom pitanju između mladih koji su sami ili čiji su roditelji migrirali u Nemačku iz arapskih zemalja ili Turske i onih koji nisu. Oko jedne četvrtine onih s migrantskim poreklom, iz arapske zemlje ili Turske, saglasno je da Nemačka ima posebnu obavezu prema Izraelu, ali 42 odsto to izričito odbacuje.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: V.M.)
Bonus video: