Svakog jutra sledi ista turobna rutina duž istočnog fronta koju Andrij i njegova četa brane. U tri sata ujutru ustaje u svojoj zemunici i potom budi svoje vojnike. Zatim proverava njihove zalihe municije i, ako stigne, nešto pojede pre početka novog neprijateljskog napada u zoru. Dim je uvek najava i pokušaj Rusa da prikriju juriš pešadije i oklopnih vozila. Njihov cilj je da pređu 300 metara terena koji deli dve vojske smeštene među drvećem.
Ali retko uspevaju da stignu do ukrajinskih linija. Do izlaska sunca u šest sati ujutru okršaj je gotov i ničija zemlja ponovo je prepuna mrtvih Rusa i uništenih mašina, piše The Times.
„Njihova je taktika primitivna, ali oni su neumoljivi“, rekao je 24-godišnji poručnik dok se spremao na spavanje u šupljini među drvećem, znajući da će za nekoliko sati sve početi iznova.
Najkrvaviji meseci od početka rata
Izraz "mašina za mlevenje mesa" postao je sinonim za rusku vojnu strategiju u Donbasu. Ali čak i prema standardima ovog brutalnog rata, prošlih nekoliko meseci bilo je bez presedana u razmerima gubitaka ljudi koje je Kremlj bio spreman da podnese radi povećanja teritorijalnih dobitaka.
Prema američkim obaveštajnim službama, avgust i septembar bili su njihovi najkrvaviji meseci od početka invazije, s više od 1200 ubijenih i ranjenih Rusa svaki dan. Smatra se da Rusija pojačava svoje napade pre početka zime, kada će blatni uslovi i nedostatak skloništa otežati i pešačke i oklopne napade.
Andrij, padobranac u jednoj od vazdušno-desantnih brigada koje brane liniju van Kurahova, grada u Donječkoj regiji, procenjuje da 20 do 30 Rusa gine tokom svakog napada na položaj njegove čete, padajući pod kišom mitraljeske vatre i granatiranja.
Iako je samoubilačka, strategija nije bez učinka. U poslednja dva meseca Rusija je osvajala teritoriju tempom kakav nije viđen od 2022. godine. U spomenutom razdoblju ruska vojska zauzela je 800 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.
"U ove napade ne šalju se prave borbene jedinice, radi se o slabo obučenom ljudstvu. Ali svejedno, da iscrpljuje naše zalihe municije i svaki put neko od naših momaka bude ranjen ili ubijen", rekao je Andrij, profesionalni vojnik iz Kijeva koji se pridružio vojsci 2021. i sada je zamenik komandanta svoje čete.
"Uspeli su da napreduju 500 metara"
„Ponekad će neko od njih preći na našu stranu i sakriće se u šumi. Onda moramo da provedemo ostatak dana tražeći ih, a zatim ih likvidirati. Opet, cela svrha ovoga je da iscrpe naše resurse i odvrate našu pažnju. Brutalno je, ali deluje. Za dve nedelje uspeli su da napreduju 500 metara“, objašnjava Andrij.
Kurahove, gde se Andrijeva brigada nalazi od januara, trenutno je poprište najvećih borbi na čitavom frontu dugačkom 1000 kilometara. Trećina svih prijavljenih ruskih ofanzivnih akcija poslednjih dana odvijala se oko ovog grada, objavio je ukrajinski glavni štab tokom vikenda.
Kurahova, važno energetsko i logističko središte, nalazi se oko 56 kilometara južno od Pokrovska, koi je takođe izložen stalnim napadima od leta.
Zauzimanje oba grada pružilo bi platformu potrebnu za napredovanje prema ostatku regije Donjeck, otprilike trećinu koja Ukrajina još uvek kontroliše.
Kurahove polako nestaje pod ruskim napadima. Prema lokalnoj upravi, dosad je uništeno ili oštećeno oko 70 posto svih zgrada.
Zabrinjavaju i kolaboracionisti. Oko 1000 ljudi od izvorne populacije od 20.000 odlučilo je da ostane u gradu. "Gotovo svi lokalni ljudi koje sam upoznao podržavaju nas, ali moramo stalno da menjamo svoje položaje jer postoje neki koji šalju koordinate Rusima", rekao je 23-godišnji Nazar Vojtenkov, portparol 79. brigade.
Nedostaje i municije i ljudstva
Kao i svugde, nedostaje i municije i ljudstva. Međutim, mobilizacija s početka ove godine rezultirala je time da se oko 200 vojnika pridružilo 79. brigadi tokom leta i rane jeseni. Gotovo svi su stariji od 35 godina. Neki su pijanci, a neke muči artritis.
"Oni ne žele biti ovde. Nisu motivisani kao momci koji su se dobrovoljno prijavili za borbu. Takvi su momci 'presušili' 2023. godine", rekao je 56-godišnji narednik ratnog nadimka Kuzneca, koji je odgovoran za obuku vojnih obveznika.
Na bojnom polju njihova je osnovna obuka od male koristi, kaže Kuznec, s obzirom na to da se većina toga temelji na teoriji ratovanja koju su razvile članice NATO-a - a pre nekoliko decenija dok još nije bilo dronova i kliznih bombi.
Oni su, na primer, naučeni da se kreću dok gledaju u cev puške, kaže Kuznec, što je efikasno za borbu u gradu, ali ne i ovde, gde su moja posvuda pod nogama.
Sam Kuznjec dobro zna kolika je opasnost od eksploziva, jer je zamalo poginuo od tenkovske granate dok se borio u gradu Severodonjecku u leto 2022. godine. Zadobio je težak potres mozga. I dan danas pati od gubitka pamćenja i zamagljenog vida.
"Trudim se da se ti problemi ne vide. Kao narednik mora biti od čelika za svoje vojnike", rekao je ukočeno dok je topnička paljba odjekivala uokolo. U sledećim vremenima i mesecima svi će morati da budu čelični ljudi.
Kurir.rs/Index/Preneo: D. P.