Međunarodni dan žena sa sela obeležan je 15. oktobra kao prilika da se oda počast i prepozna uloga žena u ruralnim područjima širom sveta. Mnoge od tih žena se suočavaju sa izazovima kao što su nedostatak pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i ekonomskim resursima. Ovim povodom razgovarali smosa ženom koja živi u selu nadomak Leskovca koja nam je ispričala kako izgleda život žene na selu i koje sve poslove obavlja.
Iako posle perioda korone mnogi građani teže povratku na selo i masovno kupuju kuće i vikendice u ruralim sredinama, mnogi od njih se ne uklope u taj način života. Prema rečima meštana sela u Jablaničkom okrugu, mnogi građani koji su došli ovde hteli su da obrađuju bašte, njive i vinograde, a da o tome ništa nisu znali, nego su od komšija očekivali da im pomognu u svemu tome. Neki su rado izlazili u susret i pomagali im u obavljanju poljoprivrednih poslova bez ikakve nadoknade, ali pojedini građani su očekivali sve na gotovo, a da prstom ne mrdnu.
Ovo za Kurir priča Leskovčanka Zorica K, kojoj su se u komšiluk doselili Beograđani i Nišlije.
- Gospoda iz velegrada kupila je seosko imanje, renovirala kuće i htela da obrađuje zemlju, ali to nije baš tako lako. Lako ćeš ti da renoviraš kuću jer imaš para i platiš majstore, ali ta kuća treba da se održava. Seoska kuća sa avlijom je rupa bez dna. Bilo nam je drago što su došli novi ljudi i što nam sredina ne umire, ali da radimo i njihove poslove to nismo planirali. Muž je izlazio u susret, pomogao u renoviranju, ja im napravila baštu, ali nisam imala u planu da je održavam, berem voće i samo im dam kad dođu. To su očekivali. Ta bašta treba da se uredi, očisti, posadi, održava, zaliva i na kraju kad se ubere paprika, paradajz, krastavac, iseče kupus, izvadi krompir onda treba da se okopa, očisti i spremi zemljište za zimu. Taj posao traje danima i njih obavlja žena - nabraja Leskovčanka i dodaje:
- Ovde se ustaje u šest ujutru najkasnije u jesen, leti to bude i u četiri ako se ide u vinograd da se radi. Žena koja nija zaposlena, obavlja kućne poslove, priprema doručak, ručak i večeru za celu porodicu. Na sve to sada pripremamo i zimnicu. Naše porodice su velike pa se i priprema na veliko po nekoliko dana. Uskoro će i svinjokolj. Pored toga žena radi i poljoprivredu, pomogne rodbini ili komšijama kako bi sutradan njoj neko od njih pomogao i što je najbitnije brine o porodici. Odgovornost je velika. Na kraju dana kad pogledaš ispada kao da ništa nisi uradio, jer se ništa od toga ne vidi, ali žena je u mnogim kućama u ovim krajevima stub kuće. Građani to ne znaju i nemaju predstavu o tome dok ne dođu i ne vide.
- Neki se i razočaraju kad dođu i vide kako izgleda zapravo život na selu. Nije lako, ali onaj ko voli sve to i uživa u prirodi s osmehom završava sve obaveze. Žene su ovde pozitivne i nasmejane iako rade po ceo dan. Čovek navikne na taj ritam, a kad dođe zima usedimo se, bude nam čudno i neobično. Dan nikako da prođe... Doseljenicima bude čudan naš način života, kažu da ih smaramo poslovima i našim pričama, da su oni tu došli da odmaraju a ne nas da slušaju, a opet hoće da imaju sve domaće proizvode, epa ne može tako! Neka se raspitaju i otvore četvore oči pre nego što reše da dođu na selo i neka vide kako realno izgleda život ovde i ko obavlja koje poslove.