Oktobar mesec u selima uvek je bio kada se privode kraju svi letnji radovi i ubiraju plodovi. To je i mesec kada se u većini sela Zapadne Srbije peče rakija. Tako i u Zaovinama na Tari, pored mnogobrojnih poslova u svom domaćinstvu, Radojka Savić iz Perućca pomaže svom unuku da ispeče rakiju.
Sa svojih 75 godina života i velikim iskustvom u pečenju rakije, kaže da je do sada ispekla hiljade kazana.
- Udala sam se u 17. godini i kod muža sam počela da pečem rakiju. On je radio, a ja kupila šljive i pekla rakiju. Ispekla sam hiljade kazana. Nekada se to radilo na malom kazanu zvanom čučavac, a tabarka i lula su bile od drveta. Posle su došli lampeci, koji su mnogo olakšali posao. Ovo je sada lako peći – kaže baka Rada.
Dok nadgleda proces i ponekad doda koje drvo u vatru, baka Rada objašnjava sam postupak pečenja.
- Kada se pokupe šljive i stave u burad, i kada prevre, onda se ta komina sipa u kazan i peče. Lulom rakija ide do tabarke (bureta) u kome se dodaje voda radi lađenja, a kroz posebnu cev sa te lule, voda ide u sud ispod tabarke. Prvo se peče meka rakija, koja je otprilike 12 gradi, a onda se prosipa komina, opere kazan i u njega sipamo tu rakiju, pa se ponovo prepeče i tako dobijemo ljutu. E sada, neko voli sa 18 gradi, neko sa više, a mi pečemo na 21 grad. To je ova spravica koja meri grade – objašnjava baka Rada, koja je prethodni dan pekla meku, a danas radi prepek.
Tu su njena ćerka, unuk i došlo par komšija, jer oko lampeka se uvek znalo okupiti ljudi. Očekuju oko 80 litara rakije i to za svoje domaćinstvo, jer kažu da onda znaju šta i kakvu rakiju piju i nazdrave sa dragim gostima.
- Eeee, nekada se više pilo, jer je bilo i više naroda. Sada nema naroda, a slabo i šljiva, a niko neće ni da kupi šljive, mladi neće, ne interesuje ih. Zamiru sela, voćke zarasle, nema stoke. Omladina hoće samo lep život, a ne more svi da imaju lep – priča baka.
Kaže ona da je nekada bilo dobrih dana, bilo dosta naroda.
- Zimi se ljudi skupe i kuvaju vruću rakiju, a mi žene pletemo čarape i džempere, i predemo vunu, prave se prela. Donesemo salate ljudima, ispeku se pite, oni meze i piju rakiju. Bilo je dobroga društva, đece dosta, svaka kuća imala dece. Niko nije ostao neoženjen, neudat, i glupi i ludi, a sada i mlado, pravo i ima sve, i kuće, i škole, i kupatila, ali se ne ženi i ne udaje – upoređuje baka Rada nekadašnja i današnja vremena.
I onda, kao više za sebe kaže:
- Prije male kućice pune đece, male štalice pune stoke, sada velike kuće prazne, velike štale bez stoke. Neka nam je Bog svima u pomoći – kaže baka Rada.
Kurir.rs/Z.G.