Nakon što je popis stanovništva u Crnoj Gori pokazao da Srbi čine trećinu stanovništva, te da je srpski jezik većinski kao maternji jezik stanovništva te zemlje, deo javnosti predvođen srpskim političarima pozvao je da se srpski jezik uvede kao zvanični jezik te države. Sagovornici Kurira ocenjujući da bi to bio logičan potez, ali ukazuju da je put do njega dugotrajan i mukotrpan.
Naime, crnogorska Uprava za statistiku (Monstat) objavila je prekjuče rezultate popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, prema kojima najveći rast beleže Srbi kao etnička zajednica, dok Crnogorci doživljavaju pad. Tako se, od ukupnog broja popisanih, njih 256.463 izjasnilo da su po nacionalnosti Crnogorci, što čini 41,12 odsto stanovništva, dok je Srba 205.370, odnosno 32,93 odsto. Istovremeno, srpski jezik ostaje većinski kao maternji jezik stanovništva Crne Gore a trenutno službenim crnogorskim jezikom govori 10 odsto manje stanovništva nego srpskim jezikom.
Ima li dobre volje
Jedan od prvih koji je, imajući u vidu rezultate popisa, pozvao na uvođenje srpskog jezika kao zvaničnog je potpredsednik SNP i aktuelni ministar sporta i mladih Dragoslav Šćekić, koji je poručio da očekuje da vlast na svim nivoima postupa u skladu s realnom strukturom stanovništva i uvaži, kako kaže, činjenicu da Srbi čine značajan segment ovog društva.
"Pošto srpskim jezikom govori 269.307 stanovnika Crne Gore, zalagaću se da srpski jezik bude službeni jezik. Ljudi koji govore srpskim jezikom najmanje što očekuju je da dobiju pravo da svuda govore i školuju se na svom jeziku. Učinićemo sve da se ispoštuju elementarna građanska prava svih građana, pa tako i Srba", kazao je on.
Istog su stava i predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić, predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković, poslanik Nove srpske demokratije Velimir Đoković i mnogi drugi.
Ipak, iako se slažu sa ovom inicijativom, stručnjaci ukazuju da je pred nadležnima dug i nimalo lak put. Tako istoričar dr Aleksandar Raković za Kurir kaže:
"To mora da se menja u Ustavu, a jako je teško jer ga je DPS tako skrojio da je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu i još i referendum, te DPS može to da spreči i bojkotuje, čak manje u parlamentu, a više na referendumu. Tako da ukoliko kod njih ne postoji dobra volja, a oni su ti koji su hteli da zbrišu srpski identitet iz Crne Gore, biće teško. Jednostavno, od njih zavisi hoće li imati dobru volju da uvaže realnost", rekao je Raković i naveo da očekuje da prilikom narednog popisa u Crnoj Gori većinska nacionalna pripadnost bude preokrenuta u korist Srba.
Postoje načini
I politički analitičar Vladimir Dobrosavljević za Kurir kaže da treba normirati srpski jezik u Crnoj Gori imajući u vidu da su Srbi relativna većina u toj zemlji.
"Jedini je problem što su ustavne promene vrlo komplikovane zato što je crnogorski Ustav napravljen tako da je potrebna izuzetno velika većina za bilo kakvu njegovu promenu. Ali svakako postoje načini da se zakonskim rešenjima normira upotreba srpskog jezika u službenoj upotrebi. U tom smislu, inicijativa srpskih političara u Crnoj Gori je potpuno na mestu, s tim što u ovom trenutku ne treba imati prevelika očekivanja i treba biti svestan da je to proces koji će trajati. Naime, ravnopravnost kako srpske zajednice tako i srpskog jezika nije završena ovim popisom, već je to borba koja se nastavlja i u narednom periodu", istakao je Dobrosavljević.