Završetak izgradnje Centra za posetioce u okviru lokaliteta Feliks Romulijanakod Zaječara svečano je obeležen uz prisustvo visokih zvaničnika Vlade Republike Srbije, Delegacije Evropske unije i ambasade Savezne Republike Nemačke.
Odgovorni projektant, arhitekta Branka Mićić, u razgovoru je za Kurir izjavila da će u Centru za posetioce biti i izložbeni prostor u kom će biti smešteni eksponati sa lokaliteta Feliks Romulijana koji se sada nalaze u zaječarskom muzeju. Upravo zato je i ploča objekta Centra proračunata tako da njena nosivost bude veća jer su eksponati često veoma teški.
Prema projektu izgradiće se još dva objekta, za smeštaj posetioca i arheologa kao i objekat za proučavanje arheoloških artefakata, dakle čitav kompleks.
Centar za posetioce izgrađen je vrlo blizu lokaliteta, na samo nekoliko minuta hoda.
Jedinstvena carska palata Feliks Romulijana izgrađena je na prelasku iz trećeg u četvrti vek. Izgradio ju je rimski imperator Galerije, jer je želeo da posle carske službe ostatak života provede u raskoši i miru. Izgradnja je počela dve godine nakon početka gradnje Dioklecijanove palate u Splitu.
Prva interesovanja za Feliks Romulijanu počela su još još u XIX veku, a arheološka istraživanja, započeta 1953. godine, pokazala su da u okviru gamzigradskih bedema postoji nekoliko palata i hramova, koji najrečitije govore o značaju i nameni Gamzigrada. Njen identitet zvanično je utvrđen tek 1984. godine Tada je pronađena arhivolta - polukružni luk koji spaja dva stuba, karakteristična za antičku arhitekturu, na kojoj se nalazi latinski naziv Felix Romuliana, što na srpskom znači srećna Romulijana.
Ime je dobila po Romuli, majci cara Galerija, kojoj je posvetio ovo velelepno zdanje. Od tada su brojna istraživanja i iskopavanja otkrila veliki deo objekata, zidina i hramova, i veliki broj mozaika, jedne od najlepše sačuvanih iz kasnoantičkog perida.
Nakon najezde Slovena krajem 6. veka, nekadašnja carska rezidencija je napuštena. Moćan grad, na 6,5 ha, sa oko 20 utvrđenih kula počeo je da propada. Unutar kompleksa se nalazila raskošna palata, dva paganska hrama, tri hrišćanske crkve i druge građevine, a podni mozaici se smatraju najboljim ostvarenjima kasnoantičkog doba u Evropi.
Carska palata Feliks Romulijana se od 29. juna 2007. nalazi na UNESKO-voj listi Svetske baštine.
(Kurir.rs/M.F.)
Bonus video: