"Medeni mesec" u odnosima Rusije sa Saudijskom Arabijom, ključnim partnerom Kremlja na svetskom naftnom tržištu, izgleda se bliži kraju.
Moskou tajms piše da je saudijski princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman, za kojeg ovaj medij navodi da de fakto drži tron u toj zemlji, odbio poziv da učestvuje na samitu BRIKS koji će biti održan od 22. do 24 oktobra u Kazanju u Rusiji
Podseća se da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prošlog meseca objavio da bi predsednik Vladimir Putin želeo da vidi Bin Salmana na tom samitu, koji su vlasti u Moskvi proglasile "najznačajnijim spoljnopolitičkim događajem u ruskoj istoriji", ali je Rijad to odbio.
- Saudijska Arabija će poslati ministra spoljnih poslova - izjavio je prošle nedelje Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku.
On nije objasnio razloge takve odluke saudiskog princa, ali je pomenuo da zapadne zemlje vrše pritisak na partnere Rusije i da im "prete da će biti posledica ukoliko otputuju u Kazanj".
Ruski sajt podseća da se Saudijci nisu pridružili sankcijama protiv Moskve i da su od početka rata u Ukrajini ključni saveznik Kremlja kada je u pitanju naftno tržište.
Iako je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena u jesen 2022. ubeđivala Rijad da povećaju proizvodnju "crnog zlata" kako bi pokrili rupu na tržištu koja je nastala uvođenjem embarga na uvoz ruske nafte, Bin Salman je ostao lojalan savezu sa Putinom i čak smanjio proizvodnju na dva miliona barela dnevno.
Motiv za to je bilo da se cena nafte drži blizu 100 dolara za barel, ali je dve godine kasnije raspoloženje u Rijadu počelo da se menja, pa su Saudijci sve zabrinutiji smanjenjem svog udela na tržišta i nameravaju da povećaju proizvodnju, makar to značilo da dugoročno istrpe niže cene.
Princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, kazao je da neke zemlje članice OPEK+, a posebno Kazahstan i Irak, ne poštuju proizvodne kvote i zapretio da bi cena barela sirove nafte mogla da padne na 50 dolara.
Luk Kuper, istraživač saradnik Londonske škole ekonomije, kaže da bi to "za Rusiju bio najgori mogući scenario", pošto bi pad cena nafte na nivo na kojem su bile između 2014. i 2016. Putinu otežao "finansiranje ratne mašine".
Ruska vlada je budžet za ovu godinu projektovala na osnovu cene nafte od 70 dolara po barelu, a za narednu po sličnoj ceni od 69,7 dolara za barel.
(Kurir.rs/The Moscow Times/Preveo i priredio: N. V.)
BONUS VIDEO