Partizan je žestoko podbacio u skoku, Makabi je ukupno imao čak 17 uhvaćenih lopti više, čak 19 puta su igrači "ponosa Izraela" uspevali da nadskoče crno-bele pod njihovim košem i obezbede novi napad. Ekipa Odeda Kataša izvela je 32 slobodna bacanja, Obradovićev tim samo 13...
Na osnovu ovih statističkih podataka onaj ko nije gledao utakmicu mogao bi lako da zaključi da je Partizan glatko poražen u 4. kolu Evrolige. Ali ne! Ishod je potpuno drugačiji, beogradski evroligaš je odneo pobedu, i to prilično ubedljivu - sa čak 12 poena viška.
Pa kako je to moguće? Jednostavno, ova ekipa crno-belih ima nešto što je nedostajalo prethodnih godina, a to su pre svega timska igra i velika borbenost. Ovaj tim je kadar da anulira velike nedostatke koji su bili evidentni i u četvrtak uveče u Pioniru. Partizan, pre svega, igra mnogo pokretljivije u defanzivi, čak i u ovoj početnoj fazi sezone vidi se da su preuzimanja konkretnija i da su igrači fizički mnogo sposobniji da ispune Obradovićeve zamisli. Deluje da se biraju pametnija i strpljivija rešenja...
Može samo da se pretpostavi kakvi su dometi crno-belih kada se još utegne odbrana u kojoj je najslabija karika centar Brendon Dejvis.
Ukoliko on smanji broj propusta - loše zagrađivanje, nerazumevanje postavke, pa čak i indolentnost, Partizan će biti prava noćna mora za svaki tim u Evroligi. Jer ono što smo videli u napadu deluje zaista moćno. Obradovićev koncept, u kome se uvek traži pas više i igrač u najboljoj poziciji, nekoliko puta je iznedrio gotovo savršeno kretanje lopte i realizaciju. Ne čudi što je statistika na kraju pokazala da su crno-beli ostvarili čak 26 asistencija.
S druge strane, kontrola lopte, a to se najviše odnosi na Karlika Džounsa, Frenka Nilikinu i Ifea Lundberga, bila je fenomenalna. Makabi je poznat kao jedan od boljih timova u Evroligi kada su u pitanju agresivnost i pritisak na plejmejkerima. Partizan je odlično rešavao sve pokušaje njihovih udvajanja, pa je na kraju izgubio samo pet lopti, što i te kako može da raduje Obradovića.
A sad šut - ako smo od Sterlinga Brauna i očekivali da bude na ovom nivou, svakako nismo od Isaka Bonge i Frenka Nilikine. Njih dvojica nisu važila za elitne šutere s distance, a već sada je jasno da beleže najbolje procente u karijeri.
I na kraju - sekvenca u kojoj su su se, kad je već sve bilo odlučeno, čak trojica igrača Partizana bacila za loptu, možda je najbolji pokazatelj u čemu je ključna razlika između ovog tima i prethodnih Obradovićevih ekipa.
Kurir sport