Književni klub „Bagdala“ iz Kruševca dodelila je svoje najviše priznanje „Prsten Despota Stefana Lazarevića“ velikanu savremene srpske prozne reči Vladimiru Pištalu, direktoru Narodne biblioteke Srbije, saopštio je žiri u sastavu: Ljubiša Đidić, predsednik, i članovi Veroljub Vukašinović i Milan Vučićević.
- U obimnom delu Vladimira Pištala (1960) moramo pomenuti za njegovu poetiku onu autobiografsku stilsku odrednicu u kojoj o sebi kaže: „Nikad mi nije bila važna ni jasna razlika između poezije i proze. Kada bi moja proza bila lišena poezije ne bi me zanimala. Poezija je ono što taj jezik čini mojim“.
Navedimo zato i njegov poslednji roman koji nosi naslov Pesma o tri sveta u čijoj mozaičkoj strukturi mnogi kristalni kamenčići liče na pesme u prozi (iz 2023). I naravno prilika je da pomenemo i bar još neka njegova značajna dela: Slikovnica(1981), Manifesti, Čajevi Marsa/Noći, zbirke priča Kraj veka, Vitraž u sećanju, Priče iz celog sveta, Korto Malteze, romani Milenijum u Beogradu, Tesla, portret među maskama, Venecija, Sunce ovog dana: Pismo Andriću, knjiga eseja Značenje džokera i dr, kaže Ljubiša Đidić, predsednik žirija.
Ima Pištalo u najprevođenijem romanu savremene srpske proze (engleski, nemački, turski gde je ova knjiga bila bestseler, češki, makedonski, slovački, rumunski, dakle svih 20 svetskih jezika), u romanu Tesla, portret među maskama, jednu rečenicu u kojoj je u identifikaciji sa Teslom stalo celo piščevo „vjeruju“ u kojoj kaže: Otkriće je najveće uzbuđenje na svetu. To je poljubac Boga. Prema njemu druga uzbuđenja su ništa.
- To kako je u velikom poetskom nadahnuću otkrivao Teslu, ili u Aleksandridi Aleksandra Makedonskog, ili našeg Nobelovca za zakletvu Iva Andrića, ili pak da se samo zadržimo na Ozoni Bolici, junakinji romana Pesma o tri sveta, što govori o tom božanskom poljupcu u kojem je stalo seme poezije odakle se sublimirao onaj zlatan konac narativne proze koja će sa ovim piscem obogaćivati ovaj vid srpske umetnosti 21 veka.
Navedimo i onaj krug koji vešto u svojoj analizi o Pištalu zatvara Nenad Šaponja: Dočaravajući smislove sveta kroz fragmente i događaja i doživljaja, pripovedajući o najbitnijim tačkama emotivnosti junaka, različito pozicioniranih u svojim romanima, ali sa punom svešću o suštinskom jedinstvu postojanja, u stalnom spregnuću između video spota i moderne bajke, iza zavesa konkretnog, Vladimir Pištalo nam priča suštinske bioigrafije ljudi i gradova, u čemu je valjda i suština same čarolije, ističe Đidić.
Ako Vladimir Pištalo prepevava istoriju u svojim delima, ta istorija je našla najlepšu odeždu u književnoj pređi koju izatkanu na svom razboju tka sa epskom širinom i lirskim ukrasima, nudeći ih senzibilitetu savremenog čitaoca, posle čega i sami kao čitaoci postajemo drugačiji.
Nagrada će kasnije biti uručena slavodobitniku.
Kurir.rs/Ž. Milenković