Košarkaši Partizana uspeli su da se probude i ostvare dve vezane pobede u Evroligi, te su svima poslali jasnu poruku da bi ova sezona mogla da bude nešto posebno. Na meču protiv Bajerna u beogradskoj Areni desio se i jedan jubilej vredan svake pažnje. Jedan od najvećih navijača Partizana, Nemanja Cone Filipović, po 500. put bio je uz košarkaški klub.
Koliko je ovaj poduhvat ogroman najbolje govori to što Cone utakmice ne propušta i pored stanja u kom se nalazi i cerebralne paralize sa kojom se bori od rođenja. Klub se potrudio da uveliča ovaj jubilej, a Nemanja je u razgovoru za Kurir otvorio dušu o njegovom crno-belom životu.
- Za organizaciju sam saznao da će da bude par meseci pred 500. utakmicu. Atmosfera se ne može opisati tako lako... I sreća i tuga, sve u isto vreme! U Areni sam bio sa majkom, sreća je što sam doživeo ovo i dočekao 500. meč, a tuga jer uz mene nije bilo pokojnog oca koji me je odveo na prvu utakmicu i koji mi je usadio tu ljubav prema sportu, košarci i Partizanu! Organizacija je bila fenomenalna i ovim putem bih se zahvalio KK Partizan na ovih prelepih 20 godina. Ove godine je jubilej za jubilejom, 20 godina kako idem na utakmice, 500. utakmica, imam 25 trofeja s Partizanom za sada... Očekujem da ove godine i trofej Evrolige vratimo kući - rekao je Nemanja, pa se dotakao i prvog meča u kom je bodrio Partizan:
- Isto je počelo u oktobru, ne bih da se kladim za datum, nisam siguran iz glave, ali bila je utakmica protiv čuvene Unikahe koja je tada bila baš jaka! Kapiten je bio Horhe Garbahosa koji je sada predsednik Košarkaškog saveza Španije i to na neki način govori koliko sam omatorio uz Partizan.
Cifra od 500 utakmica nije mala, a Nemanja je otkrio i naredne ciljeve!
- Naredni ciljevi... Pa... Novica Veličković, ovog puta ću da ga pozdravim i da mu obećam da sigurno obaram njegov rekord! On ima 509 utakmica, to je samo još deset i to je to. Prvi sledeći cilj, ako Bog da zdravlja, tačnije nije cilj nego želja, jeste da izjednačim broj utakmica sa legendarnim kapitenom FK Partizan, Sašom Ilićem. Možda deluje nemoguće jer je on imao 876 utakmica u dresu Partizana, ali to mi je želja, da stignem i prestignem legendarnog kapitena!
Otkrio je Cone i kada je najviše uživao uz parket.
- Žalim za vremenom koje više ne postoji, to je u mojoj drugoj ili trećoj sezoni... Kada se igrao večiti derbi, sad nažalost gradski, nije više večiti, kada su tribine bile podeljene pola pola i kada su navijači oba kluba bili u hali. Tada je moglo da se uživa u pravoj sportskoj atmosferi i ambijentu!
Anegdota je za ovih 20 godina bilo puno, a Nemanja je izdvojio neke od njih...
- Imamo taj slučaj sa Jakom Blažičem kada sam ga nehotice sapleo. Mislim, nehotice... Ja sedim ispod koša i imam osećaj da sam deo utakmice! Ja sam ga sapleo, lopta mu je ispala, a Zvezdi je to bio napad za izjednačenje... Mi smo tu utakmicu dobili, u napadu posle smo obezbedili još veću prednost i prošli smo u finale tada! Takođe, kada sam išao na utakmice u kojima je Zvezda bila domaćin, imao sam tu "čast" da budem pozdravljen sa tribina, ali to je sve u navijačkom dekoru i ambijentu...
Imao je Nemanja čast da na njegovoj 500. utakmici budu prisutna dva kapitena Partizana, aktuelni, Vanja Marinković i bivši, Vladimir Lučić!
- Lučić je počeo da igra u Partizanu 2008. kada sam ja već imao tri godine staža u klubu... Vanja je počeo 2013. ja sam već odavno bio na utakmicama. Ništa lepše kada vidim da su oba moja drugara, prijatelja i mogu da kažem košarkaška deteta postali dobri ljudi i sjajni igrači.
Ne krije Cone da su ambicije za ovu sezonu najviše moguće.
- Kao neko ko živi za Partizan ambicije su najveće. Ali one su ove sezone potkrepljene i timom i uopšteno stanjem u klubu. Mnogo veća pobeda od moje 500. utakmice je ta što je klub stao na noge, izmirio poreski dug i sada KK Partizan nije kao ja u invalidskim kolicima, već može da hoda samostalno! Ambicije kluba, govorim u svoje ime, mislim da su najveće. Ovaj tim sigurno može na fajnal-for, a ako tamo dođe smem da potpišem i garantujem titulu - istakao je on, pa dodao šta mu se sviđa u odnosu na prethodne godine:
- Zamenili smo celu ekipu i restart je dobro urađen. Ja sam pri svom rođenju restartovan u inkubatoru, ali ne hodam... Ova ekipa je restartovana dobro i ovo je drugi život te Željkove ekipe! Bolje je to što nemamo više čuvenog kapitena Kevina Pantera. Uz svo poštovanje njemu, ovo nije bio privatni klub, već Partizan, legendarni tim iz 1945. godine! Nema više te privatizacije tima i rebusa ko će da bude najbolji! Žao mi je pojedinih igrača koji su otišli, ali to je jednostavno sport. Partizan je iznad svih nas! Svi smo mi prolazni, ali Partizan ostaje!
Ako crno-beli naprave čudo i osvoje Evroligu - Nemanja je istakao kako će i na tribinama biti malo ređe nego što je sada slučaj.
- Ja ću uvek biti uz Partizan, ali me neće biti u toj meri na utakmicama. Kada si na nekom vrhu trebalo bi da kažeš... Pa ne da je dosta, mene tamo niko ne tera da idem, ali ako osvojimo Evroligu mislim da bi moje povlačenje bilo jedino realno i ljudski. Vreme je da Željko odvoza taj "poslednji krug u Monci" i zaokruži sve onako kako je počelo, da vrati titulu Evrolige tamo gde joj je i mesto!
Za kraj razgovora, Cone je poslao poruku Željku Obradoviću i igračima.
- Verujte u sebe kao što mi verujemo u vas! Vratite ono što davno čekamo da se vrati kući! Dosta je bilo u inostranstvu, vreme je da se vrati kući, u Srbiju, Beograd i Humsku 1!
Kurir sport / Žarko Sokić
Nemanjin sajt - Život na točkovima
BONUS VIDEO: