Brat Katarine Đerek, koja je u aprilu sa bratom Stjepanom poginula u stravičnoj nesreći, sve je potresao objavom na dan kada je Katarina trebalo da napuni 19 godina.
Brat i sestra Stjepan i Katarina Đerek iz Gradca poginuli su 10. aprila kod Ratca, a Albanka Klevisa Imeri, optužena za izazivanje nesreće, nepravosnažno je osuđena na četiri godine zatvora početkom oktobra.
Katarina bi juče, 18. oktobra, napunila 19 godina. Viktor Đerek, Katarinin brat, posvetio je emotivnu objavu preminuloj sestri.
'Danas bi Katarina napunila 19 godina… Trebalo je to biti vreme kad se smejemo zajedno, kad gasimo svećice na torti i slavimo njen mladi život pun nade i snova. Umesto toga, palimo sveće na njenom grobu, dok nas težina gubitka pritiska i tišina zamenjuje zvuk njenog smeha. Svaka sveća je svedok ljubavi koju nosimo u srcima i sećanja koja nikad neće izbledeti. Katarina nije bila samo sestra, ona je bila dar od Boga, svetlost koja je obasjavala svaki kutak naših života.
Bila je devojka s očima koje su blistale poput najčistijih zvezda, s osmehom koji je mogao otopiti i najhladnija srca. Katarina je bila sve što roditelj može poželeti, sestra kakvu samo neko može sanjati – nesebična, puna ljubavi i uvek tu kad je bilo najpotrebnije. Kao učenica za medicinsku sestru, želela je da lečiti ne samo tela, nego i srca; doneti utehu tamo gde je bol, doneti osmeh tamo gde su suze.
Imala je dušu koja je jednostavno znala voleti i pružati nežnost, kao da ju je sama ljubav oblikovala.
Katarina je u svetu videla lepotu i dobrotu, čak i kad je svet pokazivao svoje ružno lice. Kad je davala sebe, nije to činila napola – njena pažnja, njena radost i njena toplina bili su potpuni, neokaljani i neiscrpni. I kad je odlazila prerano, oduzeta na način koji nijedna porodica ne bi smela da doživi, ostavila je prazninu koja ne može biti ispunjena, ali i trag svetlosti koji nas vodi kroz tamu.
Danas se ne okupljamo kako bismo slavili samo njen rođendan; okupljamo se da bismo sačuvali uspomenu na njenu dobrotu, njenu ljubav, njenu čistoću. Ona nije među nama, ali svaka molitva, svaki uzdah i svaka suza svedoče o životu koji je nastavio da živi u nama. Katarina nije samo ime, ona je osećaj, ona je nada, ona je večna svetlost koja nas tera da nastavimo dalje. Njen život je bio previše vredan da bi bio zaboravljen, a njena ljubav je previše čista da bi ikad prestala da postoji.
Sestro, srećan ti rođendan tamo gde jesi.S nama si svaki dan, u svakom otkucaju našeg srca, u svakom suznom oku, u svakom molitvenom šapatu. Čuvaj nas odozgo, dok mi ovde palimo sveće i molimo se da ćemo se jednog dana ponovno naći – tamo gde ne postoji bol, gde su osmesi večni, i gde ćemo te moći ponovno zagrliti, kao da nikad nisi otišla.
Tvoj brajo, V'
(Kurir.rs/24sata/Telegraf/Preneo: Đ. M.)