Iako su tokom godina postojali pokušaji normalizacije odnosa, teme poput ratnih zločina, prava manjina i granica često izazivaju tenzije. Danas, Hrvatska i Srbija imaju svoje ciljeve, a odnosi su promenljivi, sa periodima saradnje i napetosti.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić još jednom je žestoko odgovorio na uvrede gradonačelnika Sinja Miru Bulju:
"Vidim da te pominjanje šamara zabolelo i uznemirilo, a nije te zabolelo a još manje uznemirilo to što si ustaša i vidim da ti to nimalo ne smeta. Što se tiče '95. godine, nisi ti tada nikoga pobedio već su Amerikanci, koristeći budaletine kao što si ti, isterale srpski narod sa njegovih ognjišta i tako 'oslobodili' Knin od njegovih vekovnih stanovnika. Čega se pametan stidi, ustaša Bulj se ponosi. A što se šamara tiče, ne brini, samo jedna obična zauška od koje ćeš da zvoniš jače nego bilo koja sinjska alka"
Gosti vikend specijala "Pulsa Srbije" koji vodi Kruna Una Mitrović, a koji su analizirali odnose Hrvatske i Srbije bili su dr Neven Cvetićanin, doktor političkih nauka, Bojan Bilbija, urednik političke rubrike "Politike" i Mile Bosnić, Pokret Srba Krajišnika i Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju.
Bilbija se prvo dotakao telefonskog razgovora predesnika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića:
- Vulin je najavio, kada se on susreo sa Putinom pre nekoliko nedelja, da će biti tog razgovora, a ovo je značajan događaj, ohrabruje nas rečenica predsednika da je zadovoljan kako je protekao razgovor. Brojna pitanja između Rusije i Srbije koja moraju da se reše, sada idu u dobrom pravcu.
Putin je u petak uputio čestitke našem predsedniku povodom oslobođenja Beograda, pa je Cvetićanin komentarisao odnose dvojice predsednika:
- Svi odnosi Srbije, a ne samo sa Rusijom, jesu u prizmi trenutne geopolitičke situacije. Od početka rata u Ukrajini, situacija nije ista, te uopšte nije lako državama poput Srbije da balansiraju. Početkom rata, smanjio se manevarski prostor, time možemo opravdati činjenicu da su kontakti srpskih i ruskih zvaničnika ređi. Međutim, od razvoja geopolitičke situacije i procene našeg nacionalnog interesa i Srbija ima pravo da ne budu žeton u igri velikih sila i zato možemo očekivati pažljivo ophođenje Srbije prema svim velikim silama. Mi pokazujemo da nismo ni protiv koga, ali da smo kao narod za naš nacionalni interes.
Stamenkovski je komentarisala odnose u regionu i 80-godišnjice oslobođenja Beograda:
- Prisustvovala sam obeležavaju 80. godišnjice oslobođenja Beograda, položili smo venac i počast našim precima, koji nisu ginuli ni za kakvu ideologiju kako to danas pokušava da se imputira, već su se borili za slobodu naroda i svojih otadžbina, a pre svega, suprostavljajući se onim koji su želeli da jedna čizma rukovodi celim kontinentom i onima zbog čijih apetita je stradalo desetine miliona ljudi u čitavoj Evropi. Nismo se mi namestili, niti poturali na nacističke kame, naprosto, u njihovom poretku, mesta za Srbe nema. Srbi nisu narod koji ljubi tuđu čizmu, smatram da mi ne bi trebalo našu istoriju posmatramo tako što maltene osuđujemo naše pretke, jer su se oni borili za slobodu. Iako smo mala država po površini, na stanju je veliki narod po svom karakteru, odlučnosti, narod koji je uticao na geopolitičke procene i bez obzira na brojčanost, svi geopolitički procesu u 20. veku su ovde počinjali ili se završavali. Nedavno sam bila u Marselju, 90 godina od ubistva kralja Aleksandra, koji je bio prva žrtva nacizma, a njegovi sinovi su bili prvi siročići u Evropi u kojoj je usledio rat. Srpski vladar je bio prva žrtva nacizma.
Cvetićanin je pričao o ulasku država u EU:
- Što se tiče samostalnog vođenja države, te stvari su kao sa brakom, svako procenjuje da li je bolje da vodi samostalan momački ili devojački život. Najveći broj država našeg kontinenta je odlučilo da bude u udruženju država EU, što će bolje pokriti njihove interese. Ekonomija je dosta važna, svi to dobro razumeju, ona je maltene iznad svega, a Amerika i Kina su ispred svih u tome. Države EU su videle da moraju da se integrišu, a to su sve države koje imaju dosta više država od nas. Sve je u brojkama, politika je igra velikih brojeva. Nemačka i Francuska su videle da ne mogu same i da moraju da se integrišu da bi bile konkurentne, šta bismo mi onda trebalo da zaključimo iz bivše Jugoslavije. Najidealniji slučaj bi bio da je država u mogućnosti da balansira spoljnu politiku i da sarađuje sa svima jer je to, taj momački i devojački život, idealniji od bračnog u kojem imate obaveze. Mi zbog naše geopolitike i svega što se desilo, ne možemo naglo da pretrčimo.
Bosnić se osvrnuo na situaciju u regionu, pa se osvrnuo i na 90-te:
- Što se regiona tiče, o potrebi da radimo zajedno i to je odlično kada bi postojala volja. Hajmo ekonomski uporediti Brisc i EU, zašto Brisc-u zatvoriti vrata. Nismo se mi nameštali, moj deda se nije nameštao u Jasenovcu, nije ni tražio, ništa nije uradio da se to desi, on je samo sedeo na svom kućnom pragu, došla je nova država i on je rekao da plaća porez, ali ne, platili su glavom. Sedeli su kao porodični ljudi, a govorili su im da su okupatori, i onda su nas deokupirali od nas, pa su Bosnić brdo oslobodili od svih Bosnića i otišli u EU. Hrvatska nisu ratovali da dobiju državu, oni su tu državu dobili zahvaljujući krvlju Srba, antifašista. Oni su izazvali građanski rat, da bi tu državu ostavili samo njima i da bi isterali Srbe.
Bilbija je komentarisa odnos, odnosno napad gradonačelnika Sinja Miru Bulju, na koji je odgovorio Glišić:
- Strašno je slušati, govori da su formirali komisiju koja treba da prati to pitanje nestalih. To pitanje nestalih, i tu ima mnogih stvari koje nisu jasne, ne zna se da li su to nestali Srbi ili Hrvati. U toj jednoj rečenici je zločinačka namera njih. A šta je sa 750 hiljada nestalih Srba, jer ih toliko ima sada manje u Hrvatskoj nego što ih je bilo pre 30 godina. Gde je nestalo toliko ljudi? Očigledno je reč o okorelom zločincu, koji nastavlja da ih čini, ovo što govori Bulj je dokaz da se ne kaje za to, već da bi to ponovio. Zato mislim da je reakcija ministra Glišića sasvim adekvatna. Kada vratimo malo film, Srbija jeste na evropskom putu, a ustaše poput ovih je sprečavaju u tome. Koliko imam utisak, oni će to činiti dok je sveta i veka, odnosno dok ih neko ne urazumi, ali to niko neće. Mislim da je njima to neko dao za zadatak, blokiraće nas večito. Mi smo na tom putu uradili bezrboj puta, ispunjavanju agendi, mi smo više reformi uradili nego što je ta Hrvatska. Kod nas nije moguće da kažete da Hrvati ne smeju da budu u vladi Srbije. A ko štiti interes Srba u Hrvatskoj, tamo su rekli da će uskratiti podršku takvoj vladi, a mi ovde imamo Žigmanova, koji štiti interes Hrvata u Srbiji, to je legitimno i poželjno, jer ko će bolje to raditi od njega. To što oni čine je fašizam.
Bilbija je pričao o razvoju naše zemlje i zalaganju predsednika:
- Oni mrze našeg predsednika jer dobro vodi zemlju i mi ih veoma brzo pristižemo, za ovih 12 godina smo taj ogroman jaz u nekom smislu izjednačili. To oni ne mogu da podnesu, niti to da predsednik ima poziv samita Brisc-a, to su najveći svetski lideri, a opet može da dođe i u Dubrovnik, na samit EU, predsednik Vučić je veoma priznat i to koristi za razvoj naše zemlje. Hejterima u Sinju smeta i to ne mogu da podnesu, to je za njih trn u oku.
Cvetićanin je spomenuo da Srbije nije napravila niti jednu grešku u protekloj deceniji na geopolitičkom planu:
- U svetu visoke politike i diplomatije niko nikoga ne voli, to nije neka emotivna veza, svako gleda svoje interese. Geopolitički teren je dosta klizav, možete udariti o grudvu snega, a Srbija u zadnjih deset godina nije načinila niti jednu grešku. Tu je trebalo mnogo veštine, lako je držati političke i patriotske govore.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: