Žena iz Njujorka otkrila je zašto su njeni roditelji angažovali kidnapere da je izvuku iz spavaće sobe usred noći kada je imala samo 16 godina.
Natasija Pelovski je u eseju za Njuzvik napisala da je bila depresivna tinejdžerka, a dobronamerni roditelji su poslušali savet njenog direktora srednje škole i odlučili da je pošalju u ustanovu za lečenje.
Usred noći otmičari joj upali u sobu
Njeni roditelji su odlučili da je najbolji način da je nateraju da prisustvuje jednom od ovih 'problematičnih tinejdžerskih' objekata bilo da je nasilno uklone iz njene spavaće sobe porodične kuće u severnoj Kaliforniji u noći 23. novembra 2014.
Te noći, napisala je Pelovski, nepoznati muškarac i žena provalili su kroz njena vrata i rekli joj 'Pođi sa nama'. Kada je odbila, muškarac ju je uhvatio za ruku i rekao joj: 'Nisam pitao.'
Pelovski je opisala kako je pokušala da se oslobodi i zamolila za pomoć pre nego što su je vezali lisicama licem nadole na tepih i odneli dole gde je njena majka stajala pored ulaznih vrata. Rekla je da je njena majka izgovorila reč 'Izvini' pre nego što je Pelovski gurnuta u zadnji deo automobila i odvezao je iz njenog naselja u Silikonskoj dolini. Tinejdžerka je potom ostavljena u neidentifikovanom kampu u divljini, gde je, kako je rekla, provela 54 dana bez struje i obuće i da je u više navrata pretresana, sprečena da razgovara sa prijateljima nedeljama zaredom i primorana da radi u poljima.
Jednog jutra, Pelovski je rekla da ju je osoblje u problematičnoj ustanovi za tinejdžere probudilo pre zore, stavilo joj povez preko očiju i reklo joj da 'prati zvuk njihovih bubnjeva'.
Kada su članovi osoblja kasnije skinuli povez sa očiju, Pelovski je rekla da se suočila licem u lice sa otvorenim grobom.
Svedočila pokušajima samoubistava
Zatim je smeštena u manju prostoriju dok su članovi osoblja čitali hvalospev da 'predstavlja kraj mog starog života', ispričala je ona. Odatle je Pelovski rekla da je prebačena u drugi rezidencijalni centar u Juti, gde je bila izolovana u samici 24 sata, podvrgnuta takozvanoj 'terapiji napada' i bila svedok višestrukih pokušaja samoubistva - pri čemu je osoblje kasnije grdilo one koji su pokušali da ubijaju se.
Pelovski je na kraju puštena iz 'problematične tinejdžerske industrije' pre svog 18. rođendana, ali je rekla: 'deo mene je od tada u tom grobu.'
Rekla je da je razvila posttraumatski stresni poremećaj tokom boravka u ovim ustanovama.
„Deset godina sam se borila da shvatim kako je moja porodica mogla da me napusti“, napisala je. „Uvek me je proganjalo što su deca još uvek podvrgnuta brutalnim programima lečenja poput mog. Danas znam da moja otmica nije bila jedinstvena“, nastavio je svoju ispovest, opisujući kako se većina dovodi u „gonjenje“ ili nasilno odvoženje maloletnika u ove ustanove za lečenje.
Bogati roditelji plaćaju stotine hiljade dolara ustanovama
Ona je tvrdila da je mreža ustanova za mentalno zdravlje maloletnika usmerena na imućne porodice, koje mogu da priušte da plate stotine hiljada dolara svake godine da drže svoje dete.
Roditelji koji odluče da šalju svoju decu u ove ustanove - koje svake godine primaju preko 23 milijarde dolara javnih sredstava, prema Američkom advokatskom udruženju - obično imaju istinsku zabrinutost da će njihovo dete povrediti sebe ili druge ako nisu ograničeni na kontrolisane okruženje, prenosi Njujork tajms.
Oni takođe imaju tendenciju da pretpostave da zato što je rezidencijalni tretman skuplji, mora da obezbedi bolji kvalitet nege.
Mnogi roditelji takođe ostaju nesvesni kakav tretman će njihovo dete dobiti, pri čemu neki objekti pružaju maloletnicima samo nekoliko sati terapije nedeljno, dok drugi uopšte ne pružaju nikakvu terapiju, navodi Tajms.
„Više ne krivim svoje roditelje. Umesto toga, pitam se zašto zakonodavci koji imaju moć da spasu ugroženu omladinu to ne učine“, napisala je Pelovski.
(Kurir.rs/M.J)