Pojava mesečarenja zahvata 20-25% dece, to znači svako četvrto ili peto dete boluje od mesečarenja, ali srećom ta bolest posle 20. godine spadne na nekih 4%, tako da se značajno smanji, rekao je doktor Slavko Janković, ekspert medicine spavanja.
On je pojasnio da je mesečarenje jedna fascinantna bolest čija priroda je saznata možda pre 15 ili eventualno 20 godina, a do tada je bila poznata kao fenomen.
- Čak je knjaz Miloš opisao jedan svoj doživljaj u kome on kaže: 'Kad sam ja bio čobanin na Zlatiboru, naš drug čobanin je imao običaj da noću ustane, otera stoku u planinu, vrati se nazad, ujutru ga pitamo šta si radio, on kaže: 'Pojma nemam.' Tako da mesečarenje iza sebe krije potpuno zaborav za ono što se dešavalo tokom noći. Ali to je jedna fascinacija u smislu da imamo ljude koji su u stanju da spavaju i da hodaju u istom momentu, to inače isključuje jedno drugo, spavanje, nije moguće hodati, međutim, ne. To je tu sposobnost zbog toga što spavaju i sanjaju frontalnim delovima, prednjim delovima mozga, asocijativnim kojima mi mislimo, ali ovi motorni, centralni delovi kojima mi hodamo, koji nam daju mogućnost da hodamo, oni su budni. Tako da u istom momentu kod istog čoveka praktično imamo mogućnost da on hoda, nije da spava, oni su u stvari polurazbuđeni i u stanju su da obavljaju neke radnje koje su na refleksnom nivou, u stanju su da hodaju, da izlaze, da obavljaju, da pričaju sa ljudima, ali u stvari se ne sećaju tih događaja, u stanju su čak da voze kola. I mesečarenje u svemu nije tako opasna stvar ako neko prošeta malo po sobi, vrlo važno, ali ako neko izađe kroz prozor i strada, onda prema tome to je mesečarenje - opisao je doktor šta se dešava u mozgu ljudi koje mesečare.
Međutim, dešavalo se da hodanje u snu ima i tragične posledice.
- Sećam se iz Crne Gore jednog bolesnika koji je od svoje majke koja je ušla, ona je znala da njen sin mesečar, i htela je da uđe da vidi da li je sve okej, on je od nje video strašnu životinju, pošto oni haluciniraju u okviru svojih dešavanja. On je od straha istrčao na terasu, bacio se dole i stradao. Tako da mesečarenje je potencijalno opasno. Samo ime kaže mesečarenje, ljudi idu ka svetlosti, potrebno je da se ostavi neko svetlo ili u hodniku ili u kupatilu, pa mala deca, recimo, krenu, odu, piške, vrate se, nastave da spavaju i ne sećaju se ničega. Dakle, to bi moglo da bude neka preventiva, da se ostavi neko svetlo u hodniku - navodi doktor.
On kaže da je situacija kod odraslih drugačija jer oni imaju veliku snagu, pa je potrebno zaštititi bolesnike, na primer, staviti neke rešetke na prozore, tako da se onemogući da oni izađu na terasu kroz prozor i da se povrede.
- Potrebno je obezbediti čoveka, nije potrebno zaustavljati ga, ne treba ga buditi u tim momentima.Treba više razgovarati sa njim, ispratiti ga. Naravno, treba se ne plašiti takvih ljudi, pošto su oni mahom bezopasni, mada su, ukoliko se osete ugroženi, kao i svaki čovek, moraju da se brane, onda su u stanju da nekoga povrede i to se često dešavalo - kaže Janković i dodaje:
- Iako su oni interno budni, oni gledaju, imaju otvorene oči za razliku od drugih ponavljača spavanja gde su oči zatvorene, oni su svesni svoje okoline, u stanju su da stupe u akciju sa svojom okolinom, da pričaju, međutim ne sećaju se ničega, tako da su praktično pravno neodgovorni za svoje postupke ako se nešto desi tokom spavanja.
Na pitanje da li postoji lek za mesečarenje, Janković kaže da su to benzodiazepini ili sedativi. - To su lekovi koji su dugog delovanja, deluju preko 24 sata, oni su u stanju da prorede te događaje ili da ih potpuno ukinu, međutim lekovi se ne daju jer ako dobijete te lekove više ne budete onakvi kakvi ste bili, nego što kaže narod, postanete zombi, usporite se, usporite reflekse, ne smete voziti kola, to ostavlja posledice na čitav život i aktivnost čoveka. Prema tome, na prvom mestu kod mesečara treba obezbediti da oni ne mogu da izađu negde i da ne mogu da povrede nekoga - zaključuje on.
Kurir.rs/TV Prva