Glumca Zlatana Vidovića je domaća publika zavolela je kao Šakala u seriji “Ubice mog oca", posle su nastavili da se nižu veliku projekti koji su mu krčili put ka uspehu. Međutim, nije uvek imao lako odrastanje.
"Vodio sam veoma koloritan život, tako da kažem, u mladosti. Svašta sam radio. Često sam provodio vreme kod bake i deke na selu, pa sam sa njima išao da obavljam poslove u polju, ali sam i prodavao svinje, maline, gljive… Posle sam u životu i konobarisao, prodavao ulaznice za utakmice, CD-ove, lubenice" ispričao je glumac svojevremeno Zlatan u “Premijeri”.
Detinjstvo je proveo u Gradišci i za taj period vežu ga najlepše životne uspomene. Roditelji su ga dobili u ranim dvadesetim godinama, a samo njegovo rođenje ispisano je jednom neobičnom pričom:
"Što se tiče mog rođenja to je bila jako zanimljiva jedna priča, anegdota. Moji roditelji su mene jako mladi dobili, imali su dvadeset-dvadesdeset jednu godinu. Mama je bila student, studirala je u Ljubljani, književnost, trebalo je da ide u Sarajevo na Olimpijske igre 1984. da radi tamo kao volonter. Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim, oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili jako mladi, a nisu još bili u braku. To je bilo jako nezgodno, trudili su se da to nekako sakriju međutim to je nemoguće sakriti, je li", rekao je glumac u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović"
Međutim, njegovoj majki su počeli trudovi dok je bila u putu ka Sarajevu gde je planirala da volontira. Morala je brzo da reaguje kako bi dete donela bezbrižno na svet.
"Kada je moja majka krenula u Sarajevo na taj volonterski rad dobila je prevremena trudove, pre Sarajeva je bilo jedno malo mesto Fojnica i tamo je postojao, mislim da dan-danas postoji samostan i tu je moja majka zbrinuta, tu sam se ja rodio. Samo uz pomoć tih sestara koje su bile u tom samostanu ja sam ostao živ jer sam rođen nešto ranije nego što sam trebao. Moja majka je osećala veliku zahvalnost prema tim ženama i pitala je tu babicu koja je mene porodila, tu časnu sestru i dala joj je čast da ona meni da ime, pošto je ona bila zaslužna što sam ja, je li, ostao živ i ona je rekla: "Ovo je Zlatno dete, neka se zove Zlatan". Tako da je to neka priča o mom imenu, o mom znaku", ispričao je glumac.
(Kurir.rs/M.J)